.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1868/2020
21.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Branković advokat iz ..., protiv tužene „Societe generale banka“ Srbija AD Beograd, iz Beograda, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 955/19 od 21.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 21.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 955/19 od 21.11.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 955/19 od 21.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 555/19 od 26.06.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je ništava odredba člana 2. stav 6. Ugovora o evergrin kreditu- refinansiranje broj .. zaključena 13.10.2016. godine između parničnih stranaka. Stavom drugim izreke je obavezana tužena da tužilji na ime sticanja bez osnova zbog neosnovane naplate administrativnog troška obrade kredita isplati iznos od 4.425,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.10.2016. godine pa do konačne isplate, a stavom trećim izreke je obavezena tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 30.800,00 dinara.
Viši sud u Valjevu je presudom, pogrešno je označavajući kao rešenje, Gž 955/19 od 21.11.2019. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv navedene pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu, tužena je, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/2018 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u intresu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. je propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. ZPP, ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da bi se dozvolilo odlučivnje o posebnoj reviziji tužene. Pobijana presuda ne odstupa od pravnog stava o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita koji je, u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 22.05.2018. godine. Prema tom pravnom stavu, iznos troškova koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita ni jednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč i mogu biti naplaćeni korisniku kredita samo jednom. Tužena, iako je na njoj bio teret dokazivanja, nije pružila dokaze da je postupila u skladu sa navedenim pravnim stavom. Zato, ni u slučaju da je dozvoljeno odlučivanje o reviziji tužene u smislu člana 404. ZPP, ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tuženu.
Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 10.04.2019. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 4.425,00 dinara. Pobijena drugostepena presuda doneta je 21.11.2019. godine.
Članom 468. stavom 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija tužene nije dozvoljena, u smislu člana 479. stava 6. ZPP.
Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
