Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stava prvog izreke, usvajajućeg dela stava drugog izreke, stava trećeg i četvrtog izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova njenog sastava.

Ispitujući pravilnost pobijane drugostepene presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) u vezi člana 202 Porodičnog zakona, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano revizija ukazuje da je pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog Zakona, pri čemu ne navodi konkretno koju to odredbu Zakona o parničnom postupku drugostepeni sud nije primenio ili nije pravilno primenio, a što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac maloletni AA rođen je ..2008. godine u braku tuženog i zakonske zastupnice maloletnog tužioca, koji brak je razveden presudom Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P2 1027/12 od 13.11.2012. godine. Ta presuda, u delu odluke o vršenju roditeljskog prava, izdržavanju i viđenju oca i deteta, izmenjena je presudom Osnovnog suda u Subotice, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P2 533/15-10 od 09.10.2015. godine, tako što je roditeljsko pravo nad maloletnim detetom povereno na samostalno vršenje majci BB, dok je otac VV obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje deteta plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara počev od 09.10.2015. godine. Od donošenja presude čija izmena se traži u delu odluke o izdržavanju, izmenile su se okolnosti na strani maloletnog tužioca u tom smislu što je u to vreme imao 7 godina, u vreme podnošenja tužbe u ovom predmetu bio je učenik osmog razreda osnovne škole, a u vreme presuđenja je učenik prvog razreda srednje ... škole u ... . U skladu sa uzrastom deteta povećale su se njegove potrebe u ishrani, odevanju, higijeni, obrazovanju i razonodi, a trenira i košarku, što takođe iziskuje troškove plaćanja članarine, izdatke za sportsku opremu i troškove boravka u košarkaškom kampu. Živi sa majkom u kući u ..., koja je njeno vlasništvo. Nekretninu je kupila na kredit i mesečno na ime rate kredita plaća iznos od oko 14.000,00 dinara. Sadašnje potrebe mal. tužioca su oko 40.000,00 dinara mesečno. Zakonska zastupnica mal. tužioca rođena je ...1986. godine, po zanimanju je ... tehničar. Radila je u ... gde je mesečno ostvarivala zaradu od 51.000,00 dinara, a od 20.10.2023. godine zaposlena je kod poslodavca „GG“ d.o.o. iz ... sa mesečnom zaradom od oko 43.000,00 dinara. Prihod ostvaruje i tako što se bavi poslovima spremanja kuća i na taj način po satu zaradi 350,00 dinara. Nema zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica osim maloletnog tužioca i osim kuće u kojoj živi sa detetom nema druge nepokretne imovine. Tuženi je rođen ...1978. godine. Zaključio je novi brak ...2021. godine sa DD, a pre zaključenja braka dobili su ćerku, mal. ĐĐ, rođenu ...2018. godine. Tuženi je zdrav i radno sposoban, po zanimanju je ... tehničar, bio je prijavljen kao nezaposleno lice na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Subotica, ispostava Bačka Topola u periodu od 26.07.2010. godine do 04.05.2011. godine, potom od 28.07.2020. godine do 14.10.2021. godine i od 30.10.2023. godine. Radio je privremene i povremene poslove u inostranstvu, u ... nešto više od godinu dana, vratio se iz inostranstva u decembru 2022. godine, da bi potom ponovo odlazio na rad u inostranstvo. U ... je ostvarivao prihode oko 2.500 do 2.600 evra mesečno, a radio je i sezonske poslove u Republici Hrvatskoj. Kada se iz inostranstva vraćao u Srbiju obavljao je poslove na građevini, bravariji, ugostiteljstvu, radio kod prijatelja na farmi koji mu je plaćao 500,00 dinara po satu. Pošto radi i bravariju, kada radi kapiju, u zavisnosti od vrste materijala i potrebnog vremena, može za jedan dan da naplati 5.000,00 dinara, a kada radi popravke šarki, brava i slično, naplaćuje 500,00 dinara po satu. Mesečno je na taj način zarađivao između 50.000,00 i 60.000,00 dinara. U toku drugostepenog postupka zasnovao je stalni radni odnos 08.05.2024. godine, a prema iskazu ostvaruje minimalnu zaradu od 40.143,00 dinara mesečno. Tuženi ne poseduje nepokretnu imovinu, živi sa suprugom i mal. ćerkom ĐĐ u kući koja je u vlasništvu njegove supruge. Supruga tuženog DD radila je na određeno vreme u osnovnoj školi na poslovima ... u periodu od 14.09.2023. godine do 15.11.2023. godine, a u vreme presuđenja radi kao ... sa zaradom od oko 20.000,00 dinara. Domaćinstvo tuženog drži kokoške i svinje, imaju baštu u kojoj proizvode povrće za svoje potrebe, tako da hranu uglavnom sami proizvode i ne kupuju mnogo. Maloletna ĐĐ od septembra 2023. godine ide u vrtić koji plaćaju 5.000,00 dinara. Garderobu za dete uglavnom dobijaju od rođaka, a patike joj kupuju dva puta godišnje.

Na osnovu utvrđenjog činjeničnog stanja, imajući u vidu i minimalnu sumu izdržavanja koja je u vreme presuđenja iznosila 44.792,00 dinara, drugostepeni sud je zaključio da su se stekli uslovi za izmenu odluke o visini izdržavanja i da je tuženi u mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletnog tužioca iznosom od 20.000,00 dinara mesečno kako bi tim iznosom zadovoljio deo njegovih mesečnih potreba koje sada iznose 40.000,00 dinara. Sud je cenio i promenjene okolnosti na strani tuženog, da je u međuvremenu za njega nastala obaveza izdržavanja još jednog maloletnog deteta, ali je cenio i mogućnosti tuženog da radom ostvaruje zaradu i zaključio da povećanje obaveze tuženog dosuđenim iznosom neće ugroziti egzistenciju tuženog i lica koja je takođe dužan da izdržava. Primenom odredbi članova 154, 160, 162. stav 1. i 3. i 164. Porodičnog zakona i odredbi člana 3. Konvencije o pravima deteta, nižestepeni sud je odlučio kao u pobijanoj presudi.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo, pa se neosnovano revizijom tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu odredaba Porodičnog zakona, da drugostepeni sud nije pravilno primenio odredbe tog zakona u pogledu realnih potreba maloletnog tužioca i realnih mogućnosti tuženog.

Prema odredbi člana 164. Porodičnog zakona visina dosuđenog izdržavanja može se povećati ili smanjiti zavisno od promena okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Odredbom člana 160. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.) a potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), dok mogućnost dužnika izdržavanja zavisi od njegovih prihoda, mogućnosti zaposlenja i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3).

Imajući u vidu ove zakonske odredbe i utvrđene činjenice, po oceni Vrhovnog suda, osnovan je zaključak da su se stekli uslovi za povećanje doprinosa tuženog u izdržavanju maloletnog tužioca, pa je pravilno utvrđena visina potreba maloletnog tužioca i visina doprinosa tuženog u izdržavanju maloletnog deteta. Od donošenja ranije odluke o izdržavanju do podnošenja tužbe prošlo je osam godina, potrebe maloletnog tužioca su povećane kao rezultat činjenice da je starijeg uzrasta i da se dodatno bavi sportskim aktivnostima. Tuženi je dužnik izdržavanja, ima obavezu izdržavanja još jednog maloletnog deteta, ali je zdrav i radno sposoban, a s obzirom na utvrđene kvalifikacije i sposobnosti tuženog, u mogućnosti je i u obavezi da uloži napor kako bi ostvario i dodatna sredstva osim zarade, kao što to čini dodatnim radnim angažovanjem i majka maloletnog tužioca, kako bi obezbedio deo potrebnog iznosa za izdržavanje maloletnog tužioca, a preostali deo majka deteta. Ograničenje visine izdržavanja predviđeno članom 162. stav 2. Porodičnog zakona propisano je u slučaju kada se visina izdržavanja određuje u procentualnom iznosu od redovnih mesečnih primanja dužnika izdržavanja. U ovom slučaju visina izdržavanja nije određena u procentualnom iznosu već u iznosu od 20.000,00 dinara mesečno, jer su cenjena ne samo redovna primanja koje dužnik ostvaruje već i njegove mogućnosti da ostvari dodatnu zaradu, prema sposobnostima i kvalifikaciji, pa su neosnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog toga što je samo za maloletnog tužioca obavezan da izdvoji 50% svoje zarade i zbog toga što je njegova obaveza utvrđena počev od prvog u mesecu za tekući mesec. Ocenjeni su kao neosnovani i ostali revizijski navodi jer nisu doveli u sumnju pravilnost pobijane presude, kao ni pravilnost odluka o troškovima postupka sadržanih u drugostepenoj presudi, donetih uz pravilnu primenu odredbi članova 153. stav 2. i 154. ZPP i člana 207. Porodičnog zakona.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev tužioca za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković