Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2013/2020
09.12.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vidoslav Rudić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Grujić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4581/19 od 12.12.2019. godine, u sednici održanoj 09.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4581/19 od 12.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 200/2019 od 10.09.2019. godine, stavom prvim izreke tuženi je obavezan da tužilji naknadi materijalnu štetu u iznosu od 2.883.386,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, i da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 554.015,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev preko iznosa dosuđenog stavom prvim izreke, i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od 27.11.2012. godine do 10.09.2019. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4581/19 od 12.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu i u delu odluke o troškovima postupka. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. Revizijom se ističe pogrešna primena materijalnog prava i navodi da je trebalo primeniti odredbu člana 163. Zakona o obligacionim odnosima, ali se ne ukazuje na razloge za podnošenje posebne revizije iz člana 404. stav 1. ZPP. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.