Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2013/2020
09.12.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Весне Субић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Видослав Рудић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Владимир Грујић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 4581/19 од 12.12.2019. године, у седници одржаној 09.12.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 4581/19 од 12.12.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бачкој Паланци П 200/2019 од 10.09.2019. године, ставом првим изреке тужени је обавезан да тужиљи накнади материјалну штету у износу од 2.883.386,50 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, и да јој накнади трошкове парничног поступка у износу од 554.015,00 динара. Ставом другим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев преко износа досуђеног ставом првим изреке, и захтев за исплату законске затезне камате од 27.11.2012. године до 10.09.2019. године.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 4581/19 од 12.12.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у усвајајућем делу и у делу одлуке о трошковима поступка. Ставом другим изреке одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. Ревизијом се истиче погрешна примена материјалног права и наводи да је требало применити одредбу члана 163. Закона о облигационим односима, али се не указује на разлоге за подношење посебне ревизије из члана 404. став 1. ЗПП. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.