Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 356/23 od 21.02.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalba tužilaca i umešača na strani tužilaca i žalba tuženog ŽŽ i navedena prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci i umešač na strani tužilaca su izjavili blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložili da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana. Blagovremenu reviziju izjavio je i tuženi ŽŽ, takođe zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, takođe radi ujednačavanja sudske prakse, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, kao i pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije samo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, kao i navode iznete u revizijama, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi koji bi opravdali potrebu odlučivanja o revizijama kao izuzetno dozvoljenim.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da je ništav i dejstvo ne proizvodi ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora koji je između tuženih zaključen 01.07.2013. godine uz overu potpisa ugovornika, i za predmet ima kupoprodaju poslovnog prostora ukupne površine 106,88 m2 i knjižno je sproveden upisom prava svojine na tuženog ZZ, rešenjem RGZ od 14.09.2016. godine, uz formiranje dva poslovna prostora oznaka 16/1 i 16 sa površinama od 19m2 u prizemlju i 88m2 na spratu. Prema utvrđenju na kom su zasnovane presude nižestepenih sudova, po ovom ugovoru zaključenom u propisanoj formi ugovorne obaveze su ispunjene, i uz datu ocenu da ne postoje razlozi ništavosti ugovora u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima odbijen je tužbeni zahtev, uzimanjem u obzir činjenica da je tuženi ŽŽ prethodno ugovorom o kupoprodaji od 09.04.2008. godine kupio poslovni prostor od 106,88 m2, prikupljao novčana sredstva za finansiranje izgradnje - nadogradnje stambenog objekta, uključujući sredstva koja su mu predale stranke i umešač na strani tužilaca, po nerealizovanim ugovorima i predugovorima o zajedničkom učešću u finansiranju izgradnje - nadgradnje stambenog objekta, a do koje nije došlo, da je on ishodio promenu namene kupljenog poslovnog prostora u trosoban stan i uknjižen bio sa pravom svojine od 01.08.2013. godine do donošenja rešenja o upisu svojine na tuženog ZZ 14.09.2016. godine, kao i da njegovo priznanje tužbenog zahteva tužilaca u ovoj parnici ne može uticati na drugačiji ishod spora, kao ni prethodno priznanje koje je dao u postupku po tužbi tužilje AA na osnovu kojeg je doneta presuda na osnovu priznanja 05.10.2016. godine, nakon učinjenog raspolaganja i upisa prava u korist tuženog ZZ. Po nalaženju nižestepenih sudova, ugovor zaključen između tuženih kao relaziovani pravni posao punovažan je i dejstvo proizvodi, a suprotno tome nije osnovan tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora.

Razlog izuzetne dozvoljenosti revizije ne mogu biti navodi revizija o nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju u pogledu stvarne volje ugovornih strana i ocene suda o nastupeloj dokaznoj prekluziji, jer zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz član 403. stav 2. ZPP koji u ovom slučaju nije primenjen, revizija ne može da se izjavi ni kao redovna (član 407. stav 2. ZPP), a ni kao posebna revizija. Ceneći razloge podnosilaca revizije za odlučivanje o revizijama kao posebnim, Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz citirane odredbe člana 404. stav 1. ZPP da se dozvoli odlučivanje o revizijama kao posebnim.

Iz iznetih razloga, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dovzoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 11.10.2016. godine, a na ročištu održanom 01.12.2016. godine vrednost predmeta spora je označena na 100.000.00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom sl učaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora evidentno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, Vrhovni sud našao da revizija tužilaca i umešačan a strani tužilaca, kao i revizija tuženog nisu dozvoljene primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković