Protiv obavezujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Revizija je dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, drugostepeni sud je propustio da utvrdi bitne činjenice od kojih zavisi postojanje okolnosti koje isključuju, odnosno ograničavaju odgovornost tužene za spornu štetu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo ubistvo u pokušaju na kaznu zatvora od 10 godina i 6 meseci, koju je izdržavao u KPZ Požarevac – Zabela. Sporna nematerijalna šteta posledica je dva događaja, na dane 17.02.2007. i 03.02.2011. godine, u kojima je tužilac zadobio telesne povrede u kontaktu sa drugim osuđenicima. Tužilac je nakon oba događaja medicinski zbrinut, a protiv drugih osuđenika je pokrenut disciplinski postupak.

Prvostepeni sud, na osnovu odredbi člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kao i članova 12, 13. – 17, 18, 20, 21. i 127. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS“ br. 85/05 sa izmenama) koji se primenjivao u vreme štetnih događaja, nalazi da je vršenje službe zaposlenih u zavodu bilo u skladu sa zakonskom obavezom da organizuje i obezbeđuje sigurnost ljudi i imovine, pa pošto nema nezakonitog i nepravilnog ponašanja, odnosno propusta u ponašanju, nema odgovornosti tužene države za spornu štetu.

Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio merodavno materijalno pravo, imajući u vidu podzakonsku regulativu sadržanu u odredbama članova 8. stav 1. tačka 8, 11. i 27. tačke 1, 2, 5. i 7. Pravilnika o načinu vršenja službe obezbeđenja u ustanovama za izdržavanje kazne zatvora („Službeni glasnik SRS“ br. 30/78). Po ovim odredbama radnik obezbeđenja je u vršenju službenih zadataka dužan da sprečava narušavanje kućnog reda i discipline od strane lica lišenih slobode i da otkriva povrede discipline i druge protivpravne radnje učinjene od strane ovih lica; dužan je da osuđena i pritvorena lica upozorava na odgovornost za povrede ili pokušaj povrede discipline, kućnog reda, radne discipline ili pravilnog odnosa prema službenim licima, kao i osuđenim i pritvorenim licima, kao i na svoja ovlašćenja da u slučaju potrebe može upotrebiti odgovarajuće sredstvo prinude; radnik obezbeđenja je u obavezi da se stara o sprovođenju kućnog reda, da u svakom momentu zna gde se kreću i borave osuđena, odnosno pritvorena lica, odnosno da zna gde se nalazi pojedino lice koje mu je povereno na čuvanje, da vrši nadzor nad osuđenim, odnosno pritvorenim licem za vreme šetnje, odmora i spavanja. Iz navedenih odredbi proizlazi da ukoliko se zbog propusta u nadzoru ne spreči šteta, tužena odgovara po osnovu objektivne odgovornosti. Ove odgovornosti tužena se može osloboditi samo za slučaj da se radi o događaju i radnji štetnika (drugog osuđenika) koji služba obezbeđenja nije mogla predvideti i sprečiti. Proizlazi da radnje kojima je tužiocu naneta šteta ne predstavljaju takve radnje koje služba obezbeđenja u kaznenoj ustanovi nije mogla predvideti, odnosno čije posledice nije mogla izbeći ili otkloniti. Iz navedenih razloga, po oceni drugostepenog suda postoji osnov obaveze tužene da tužiocu isplati novčane naknade za četiri sporna vida nematerijalne štete, kao posledice događaja po nalazima sudskih veštaka.

Osnovano se revizijom ukazuje da utvrđene činjenice i razlozi na kojima je presuda zasnovana nisu dovoljni za ispitivanje pravilnosti zaključka drugostepenog suda o postojanju okolnosti koje vode isključivoj odgovornosti tužene za spornu štetu, posebno imajući u vidu da je u odgovoru na tužbu istaknut prigovor podeljene odgovornosti.

Prema Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS“ br. 85/05, 72/09 i 31/11) koji se primenjivao u vreme štetnih događaja, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, između ostalog, organizuje, sprovodi i nadzire izvršenje kazne zatvora (član 12. stav 1.); Uprava je organ uprave u sastavu Ministarstva pravde Republike Srbije (član 12. stav 1.); u Upravi postoje, između ostalog, kazneno-popravni zavod i okružni zatvor – za izvršenje kazne zatvora (član 13. tačka 1.); u zavodima mogu postojati, između ostalih službi, služba za obezbeđenje (član 18. stav 1. tačka 2.); služba za obezbeđenje stara se o sigurnosti ljudi i imovine u zavodu (član 20. stav 1.); služba za obezbeđenje je naoružana i uniformisana (član 21. stav 1.); sa osuđenim se postupa na način koji u najvećoj meri odgovara njegovoj ličnosti i ostvarivanju programa postupanja (član 32. stav 1.); svako mora poštovati dostojanstvo osuđenog. Niko ne sme ugroziti telesno i duševno zdravlje osuđenog (član 65.).

Zakonom o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ br. 29/78 ... „Službeni list SCG“ br. 17/03) predviđeno je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija (član 172. stav 1.); da se za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu odgovara bez obzira na krivicu (član 154. stav 2.); da za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi (član 174.); da se lice oslobađa od odgovornosti ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti (član 177. stav 2.); da se od odgovornosti lice oslobađa delimično, ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete (član 177. stav 3.).

Iz navedenih odredbi proizlazi da tužena Republika Srbija odgovara za nepravilan i nezakonit rad Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao organa u sastavu Ministarstva pravde. Imajući u vidu zakonom propisani delokrug nadležnosti Uprave, drugostepeni sud pravilno nalazi da zbog specifičnosti poslova zavoda za izvršenje kazne zatvora, propusti zaposlenih u službi obezbeđenja da se staraju o sigurnosti ljudi i imovine vode objektivnoj odgovornosti tužene države za štetu.

Pobijana presuda zasnovana je na utvrđenim činjenicama da je sporna šteta posledica dva događaja – od 17.02.2007. i 03.02.2011. godine, u kojima je tužilac zadobio telesne povrede, kao i da je tužilac medicinski zbrinut nakon ovih događaja. Nije razjašnjeno kom tipu pripada deo zavoda u kom je tužilac izdržavao zatvorsku kaznu, kako je bila organizovana služba za obezbeđenje sigurnosti ljudi i imovine, koji propusti ove službe su za posledicu imali nastanak događaja u kojima je tužilac zadobio povrede, kakvo je bilo ponašanje tužioca prema pripadnicima službe za obezbeđenje i ostalim licima na izdržavanju zatvorske kazne do spornih događaja, odnosno u vremenskom periodu između dva događaja u kojima je pretrpeo štetu, te kako su se ostala lica na izdržavanju kazne ponašala prema tužiocu. Navedene činjenice su neophodne za izvođenje zaključka da li je služba obezbeđenja mogla predvideti, odnosno sprečiti štetne događaje i da li je tužilac svojim radnjama izazvao štetne događaje, odnosno doprineo njihovom nastanku i visini štete.

Naime, tužilac je prilikom saslušanja na ročištu održanom 06.02.2014. godine izjavio da se često događalo da između osuđenika izbiju razne tuče i svađe, ali da se ne seća da li je on u tome učestvovao. U spisima se nalaze pismene isprave sačinjene u zavodu povodom spornih događa, čiju sadržinu je sud propustio da utvrdi i ceni prilikom izvođenja zaključka o isključivoj odgovornosti tužene za spornu štetu.

Pošto je prvostepena presuda doneta u toku parnice ukinuta rešenjem drugostepenog suda od 13.05.2020. godine, drugostepeni sud će činjenice na koje je ukazano utvrditi na osnovu neposrednog raspravljanja u skladu sa odredbom člana 383. stav 4. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 3. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković