Pri ispitivanju ispunjenosti uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu prirodu i sadržinu tražene sudske zaštite, odluke nižestepenih sudova donete primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, razloge na kojima su zasnovane, kao i sadržinu revizije, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1 ZPP.

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da otkloni imisije od pčela sa svoje parcele i ukloni tri košnice sa označene parcele, susedne sa parcelom tužioca. Razlog odbijanja tužbenog zahteva stoji do primene pravila o teretu dokazivanja o spornim činjenicama, a ne samo do utvrđenja da se košnice tuženog nalaze na propisanoj razdaljini od stambenog objekta, leđima okrenuta ka suprotnoj strani od stambene zgrade tužioca, u skladu sa Pravilnikom o uslovima i načinu gajenja i selidbe pčela. Teret dokazivanja drugih činjenica koje su se javile kao sporne, pod okolnostima da više lica u okruženju drži pčele, pogađao je tužioca. Ocena prvostepenog suda o rezultatu raspravljanja i primena materijalnog prava, prihvaćena je od strane drugostepenog sud kao pravilna.

U reviziji se ne konkretizuje pravno pitanje koje bi se razmatralo kroz institut izuzetne dozvoljenosti revizije, a ni ispunjenost uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP ničim nije potkrepljena. Navodi revizije u odnosu na utvrđeno činjenično stanje, ne uživaju značaj, jer se ni redovna revizija ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničog stanja (član 407. stav 2. ZPP), a ni posebna revizija čija je dozvoljenost uslovljena postojanjem razloga propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Iz navoda revizije ne proizlazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, novog tumačenja prava, a ni potreba ujednačavanja sudske prakse.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 02.06.2016. godine, a označena vrednost predmeta spora je iznos od 10.000,00 dinara.

Prema članu 468. stav 1. i stav 4. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi pomenuti iznos.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.

Nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, jer je preinačena samo odluka o troškovima postupka, koja predstavlja sporedno potraživanje i ne uzima se u obzir prilikom utvrđivanja vrednosti predmeta spora, u smislu člana 28. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić