При испитивању испуњености услова за примену института изузетне дозвољености ревизије, Врховни касациони суд је имао у виду природу и садржину тражене судске заштите, одлуке нижестепених судова донете применом материјалног права на утврђено чињенично стање, разлоге на којима су засноване, као и садржину ревизије, па је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1 ЗПП.

Правноснажном пресудом одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да отклони имисије од пчела са своје парцеле и уклони три кошнице са означене парцеле, суседне са парцелом тужиоца. Разлог одбијања тужбеног захтева стоји до примене правила о терету доказивања о спорним чињеницама, а не само до утврђења да се кошнице туженог налазе на прописаној раздаљини од стамбеног објекта, леђима окренута ка супротној страни од стамбене зграде тужиоца, у складу са Правилником о условима и начину гајења и селидбе пчела. Терет доказивања других чињеница које су се јавиле као спорне, под околностима да више лица у окружењу држи пчеле, погађао је тужиоца. Оцена првостепеног суда о резултату расправљања и примена материјалног права, прихваћена је од стране другостепеног суд као правилна.

У ревизији се не конкретизује правно питање које би се разматрало кроз институт изузетне дозвољености ревизије, а ни испуњеност услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП ничим није поткрепљена. Наводи ревизије у односу на утврђено чињенично стање, не уживају значај, јер се ни редовна ревизија не може изјавити због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничог стања (члан 407. став 2. ЗПП), а ни посебна ревизија чија је дозвољеност условљена постојањем разлога прописаних у члану 404. став 1. ЗПП. Из навода ревизије не произлази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, новог тумачења права, а ни потреба уједначавања судске праксе.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП и одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.

Тужба је поднета 02.06.2016. године, а означена вредност предмета спора је износ од 10.000,00 динара.

Према члану 468. став 1. и став 4. ЗПП, спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, као и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора побијаног дела не прелази поменути износ.

Чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.

Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности, ревизија тужиоца није дозвољена, у смислу члана 479. став 6. ЗПП.

Нема места примени одредбе о дозвољености ревизије на основу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, иако је побијаном одлуком преиначена првостепена пресуда, јер је преиначена само одлука о трошковима поступка, која представља споредно потраживање и не узима се у обзир приликом утврђивања вредности предмета спора, у смислу члана 28. став 2. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.

Председник већа - судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић