Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i prekoračenja tužbenog zahteva učinjenog pred drugostepenim sudom.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 … 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je od tuženog kupio nepokretnost, kuću izgrađenu bez odobrenja za gradnju i pet ari placa u ulici ... broj ... u ..., početkom 1996. godine, za kupoprodajnu cenu od 16.000 maraka, kada je sačinjen i pisani ugovor. Tužilac je isplatio kaparu u iznosu od 2.000 maraka, u vreme potpisivanja ugovora kada je i uveden u posed nepokretnosti, a ostatak kupoprodajne cene isplatio je tuženom do kraja 1997. godine. Tuženi je više puta obećavao da će preneti predmetnu nepokretnost na tužioca ali to nije učinio pa je tužilac bio prinuđen da podnese tužbu. Tužilac nesmetano koristi kuću i parcelu preko 20 godina, redovno plaća komunalije i druge obaveze po računima koji dolaze na ime tuženog o čemu poseduje priznanice o uplati. Na osnovu sadržine ugovora o prodaji utvrđeno je da je tuženi pored kuće i pet ari placa prodao tužiocu i pokretne stvari u kući, a prema listu nepokretnosti broj ... KO ..., tuženi je upisan kao nosilac prava korišćenja zemljišta sa udelom od 500/565 dok je VV upisana kao nosilac prava korišćenja sa udelom od 65/565 a vlasnik parcele Republika Srbija. Tuženi je upisan kao držalac i vlasnik porodične stambene zgrade koja se nalazi na istoj parceli.

Navedeno činjenično stanje drugostepeni sud je utvrdio nakon što je otvorio raspravu na osnovu člana 383. stav 4. ZPP, izveo predložene dokaze koje je cenio u smislu člana 8. tog zakona i zaključio da je tužilac savestan držalac predmetne porodične kuće i dela parcele u površini od pet ari, duže od 20 godina, pa kako je tuženom isplatio kupoprodajnu cenu, to je stekao pravo svojine na porodičnoj kući i pravo korišćenja na delu parcele od 500/565 delova na osnovu člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Po stanovištu drugostepenog suda nije od značaja što realni deo predmetne parcele nije opredeljen, pri čemu je drugi suvlasnik na predmetnoj parceli VV, jer se tek po utvrđenju prava susvojine, odnosno sukorišćenja, u vanparničnom postupku može tražiti fizička deoba predmetne parcele.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom tuženog ukazuje na prekoračenje tužbenog zahteva učinjeno u postupku pred drugostepenim sudom, što je revizijski razlog iz člana 407. stav 1. tačka 5. ZPP. Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je stekao pravo korišćenja na 500/565 delova parcele ... KO ... i pravo državine nad porodičnom stambenom zgradom broj 1, izgrađenoj bez odobrenja za izgradnju koja se nalazi na predmetnoj parceli. Prvostepeni sud je odlučivao u granicama zahteva koji je postavljen u postupku i koji je uređen podneskom tužioca od 19.07.2017. godine, kojim je traženo utvrđenje prava korišćenja na parceli i prava državine na predmetnom objektu. Međutim, drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, tako što je utvrdio pravo svojine tužioca na porodičnoj stambenoj zgradi broj 1, izgrađenoj bez odobrenja za gradnju koja se nalazi na parceli ... KO ... sa pravom korišćenja iste parcele u obimu od 500/565 delova. Drugostepeni sud je odlučujući na ovaj način učinio kvalitativno prekoračenje tužbenog zahteva u situaciji kada presudom utvrđuje pravo svojine na objektu po tužbenom zahtevu kojim je traženo utvrđenje prava državine, o čemu se punomoćnik tužioca i dodatno izjasnio na ročištu za glavnu raspravu pred prvostepenim sudom održanom 20.11.2020. godine.

Po članu 417. stav 2. ZPP, ako je drugostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtev tako što je odlučeno o drugome, a ne o onome što je tužbom traženo, Vrhovni sud će da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje. Kako je prekoračenje tužbenog zahteva učinjeno u postupku pred drugostepenim sudom, to je pobijana drugostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Na osnovu člana 417. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković