Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21319/2024
24.10.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Vukša Beličević, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., i GG iz ..., kao pravnih sledbenika pok. DD, biv. iz ... i tuženih ĐĐ iz Republike ... i ''City villas'' d.o.o. Beograd, čiji je zajednički punomoćnik Nikola Jasika, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženih ĐĐ i Privrednog društva ''City villas'' d.o.o. Beograd, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3457/23 od 04.07.2024. godine, u sednici održanoj 24.10.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženih ĐĐ iz ... i Privrednog društva ''City villas'' d.o.o. Beograd, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3457/23 od 04.07.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 7875/2017 od 15.05.2019. godine, stavom I izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništav ugovor o hipoteci zaključen između tuženih ĐĐ iz Republike ..., kao hipotekarnog poverioca i DD, kao hipotekarnog dužnika, overen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu pod br. Ov 33784/08 od 24.09.2008. godine i to u delu od 1/2 od 8/20 idealnih delova nepokretnosti u Ul. ... u Beogradu, kućni broj .., stambena zgrada br. 1 i stambena zgrada br. 2, koje se nalaze na k.p. br. .. KO Beograd 3, upisane u ZKUL .. (što u naravi predstavlja stambenu zgradu br. 1), što su tuženi dužni da priznaju i trpe. Stavom II izreke, odbijen je tužbeni zahtev u preostalom delu u kojem je traženo da se utvrdi da je ništav ugovor o hipoteci iz stava I izreke i to preko 1/2 (stava prvog izreke) do 1/1 od 8/20 idealnih delova nepokretnosti – u Ul. ... u Beogradu, kuća, kućni broj .., stambena zgrada br. 1 i stambena zgrada br 2, koje se nalaze na k.p. br. .. KO Beograd 3, upisane u ZKUL br. .. (što u naravi predstavlja stambenu zgradu br. 1). Stavom III izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen u Beogradu između tuženog ĐĐ iz Republike ..., kao prodavca i tuženog ''City villas'' d.o.o. Beograd, kao kupca, overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod br. Ov 2327/2012 od 10.02.2012. godine, u delu 1/2 od 8/20 idealnih delova nepokretnosti u Ul. ... u Beogradu, kuća, kućni broj .., stambena zgrada br. 1 i stambena zgrada br 2, koje se nalaze na k.p. br. .. KO Beograd 3, upisane u ZKUL br. .. (što u naravi predstavlja stambenu zgradu br. 1), što su tuženi dužni da priznaju i trpe. Stavom IV izreke, odbijen je tužbeni zahtev u preostalom delu kojim je traženo da se utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji iz stava trećeg izreke, i to preko 1/2 (stava trećeg izreke) do 1/1 od 8/20 idealnih delova nepokretnosti – u Ul. ... u Beogradu, kuća, kućni broj .., stambena zgrada br. 1 i stambena zgrada br 2, koje se nalaze na k.p. br. .. KO Beograd 3, upisane u ZKUL br. .. (što u naravi predstavlja stambenu zgradu br. 1). Stavom V izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 3457/23 od 04.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženih ĐĐ i ''City villas'' d.o.o. Beograd i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P 7875/17 od 15.05.2019. godine, u stavovima prvom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi ĐĐ i ''City villas'' d.o.o. Beograd da tužilji naknade troškove drugostepenog postupka od 243.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženih ĐĐ i ''City villas'' d.o.o. Beograd, za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi ĐĐ i Privredno društvo ''City villas'' d.o.o. Beograd su izjavili blagovremenu reviziju iz svih zakonskih razloga.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije revidenta neosnovano se ukazuje na bitnu povredu iz odredbe člana 407. stav 2. tačka 3. istog Zakona. Revidenti u reviziji ukazuju na bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi, u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tuženih BB, VV i GG, sada pok. DD, biv.iz ..., je, sa sestrom, nasledio porodičnu nepokretnost roditelja u Ul. ... br. .. u Beogradu, pa je upisan u javnim knjigama kao suvlasnik sa idealnim udelom od 8/20. Po usmenoj deobi, pokojni DD je preuzeo zgradu br. 1 na toj adresi, površine 69 m2, dok je njegova sestra preuzela zgradu u dvorištu br. 2. Pokojni DD je sa tužiljom zaključio brak 26.06.1983.godine, kada su stanovali u nasleđenoj nepokretnosti sa dvoje dece. Tužilja i pok. DD su srušili staru zgradu i na njenom mestu, bez dozvole, zajedničkim sredstvima sazidali novu zgradu površine 132 m2, koja ima sprat i potkrovlje i u pogledu koje je podnet zahtev za legalizaciju. U katastru nepokretnosti upisano je staro stanje objekata preuzeto iz zemljišnih knjiga. DD i tuženi ĐĐ su, kao investitori, nameravali da zajednički izgrade poslovno-stambeni objekat površine 3.000 m2 u Ul. ... u Beogradu, pa je u vezi tog posla pok. DD pozajmio od tuženog ĐĐ, 05.09.2008. godine, 300.000 evra. U vezi te pozajmice, pred sudom su overili ugovor o izvršnoj vansudskoj hipoteci 24.09.2008. godine radi obezbeđenja iznosa od 150.000 evra u korist ĐĐ, kao hipotekarnog poverioca, na nepokretnosti upisanoj u katastru nepokretnosti na ime DD, a uknjižba hipoteke sprovedena je 29.09.2008. godine. Zajednička gradnja poslovno-stambenog objekta nije realizovana, a DD nije vratio primljeni iznos zajma, pa je 01.03.2011. godine upisana zabeležba hipotekarne prodaje. Hipotekovana nepokretnost je prodata tuženom ''City villas'' d.o.o. Beograd, čiji je zakonski zastupnik tuženi ĐĐ, ugovorom overenim pred sudom 10.02.2012. godine. Tužilja i pok. DD su iseljeni iz sporne nepokretnosti 2016. godine. Tužilja nije znala za dug njenog pok. supružnika prema tuženom ĐĐ, već je znala da njegova firma i firma tuženog ĐĐ nameravaju da zidaju novu stambenu zgradu. Za postojanje hipoteke tužilja je saznala 2012. godine, prilikom pokušaja iseljenja porodice iz kuće.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje delimično usvojili, nalazeći da su predmetni ugovor o hipoteci i ugovor o kupoprodaji nepokretnosti ništavi u delu kojim je sada pok. DD, biv. iz ..., raspolagao zajedničkom imovinom, u smislu odredbe člana 171. i 180. stav 2. Porodičnog zakona, u vezi člana 6. stav 1. Zakona o hipoteci, kod utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilja suvlasnik predmetne nepokretnosti koja je izgrađena zajedničkim radom tokom njenog braka sa DD i u pogledu koje ona nije dala saglasnost da se hipoteka zasnuje na njenom suvlasničkom idealnom delu. Po mišljenju nižestepenih sudova, zbog toga je delimično ništav i osporeni ugovor o prodaji hipotekovane stvari, na osnovu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.
Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 171. stav 1. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/2005 ... 6/2015), propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku. Na osnovu odredbe člana 174. stav 1. istog Zakona, zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. U odredbi člana 180. stav 2. Porodičnog zakona, propisano je da se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.
Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o hipoteci (''Službeni glasnik RS'', br. 115/2005), propisano je da hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji kada je potrebna saglasnost svih suvlasnika. Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara (stav 2.).
U konkretnom slučaju, izvedenim dokazima je utvrđeno da su tužilja i njen, sada pok. supružnik, DD, radom u toku trajanja bračne zajednice, u smislu odredbe člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, izgradili novu kuću na mestu na kom je ranije bila izgrađena kuća koju je pok. DD nasledio, u Ul. ... u Beogradu, i da je na toj nepokretnosti DD zasnovao hipoteku bez znanja i saglasnosti tužilje. Pošto DD nije vratio novac koji je pozajmio od tuženog ĐĐ, hipotekovana nepokretnost je prodata predmetnim ugovorom o kupoprodaji koji je zaključen i overen 10.02.2012. godine između tuženih ĐĐ u svojstvu prodavca i ''City villas'' d.o.o. Beograd, čiji je direktor tuženi ĐĐ, u svojstvu kupca. Dakle, sada pok. DD je neovlašćeno raspolagao suvlasničkim udelom tužilje na predmetnoj nepokretnosti, što znači da su predmetni ugovori delimično ništavi, kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi, jer su protivni prinudnim propisima, u smislu odredbe člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Navodima revizije osporava se ocena dokaza, što je bez uticaja na odlučivanje, jer o tome koje će činjenice da uzme kao dokazane odlučuje sud po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, u smislu odredbe člana 8. Zakona o parničnom postupku, a zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 2. ZPP.
Imajući u vidu da revidenti neosnovano osporavaju pravilnost primene materijalnog prava, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković