.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2134/2016
30.05.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Perović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Slaviša Novičić, advokat iz ..., sa umešačima na strani tužene VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Ristić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5404/15 od 05.07.2016. godine, u sednici održanoj 30.05.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5404/15 od 05.07.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 1066/14 od 05.03.2015. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 92.742,67 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 92.742,67 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji na iznos od 185.485,34 evra isplati i domicilnu kamatu od 13.06.2002. godine kao dana nastanka štete do isplate, kao nedozvoljena. Stavom četvrtim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5404/15 od 05.07.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom i četvrtom izreke, tako što je obavezana tužena da tužilji na ime naknade materijalne štete isplati iznos od još 31.007,33 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je u preostalom delu preko dosuđenog ukupnog iznosa od 123.750 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, a do traženog iznosa od 185.485,34 evra tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan i obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 2.051.05,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 471.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. tog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, na koju se revizijom posebno ukazuje, a pobijana presuda je doneta uz pravilnu primenu materijalnog prava. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka propisane odredbom člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, na koju se navodima revizije posebno ukazuje, revizija se u smislu odredbe člana 407. Zakona o parničnom postupku ne može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila vlasnik nepokretnosti u ul. ... br. ..., a tužena je bila vlasnik nepokretnosti u ul. ... br. ... . Na osnovu sporazuma koji je tužena dana 24.04.2000. godine zaključila sa investitorima VV, ĐĐ i GG, ovde umešačima, porušen je njen objekat u ul. ... br. ... radi gradnje novog stambenog objekta. Prilikom iskopavanja temelja novog objekta u ul. ... br. ..., dana 13.06.2002. godine došlo je do oštećenja objekta tužilje – urušavanje desnog dela objekta, iz razloga što navedeni iskop temelja nije bio obezbeđen, niti je na tužiljinom objektu u ul. ... br. ... izvršena zaštita temelja. Tužilja je zbog oštećenja na svom objektu prijavljivala tuženu nadležnoj građevinskoj inspekciji koja je izlazila na lice mesta, nalagala tuženoj kao investitoru da odmah izvede radove na obezbeđenju objekta tužilje kako bi se sprečilo dalje urušavanje objekta tužilje, što tužena nije učinila, te je rešenjem o određivanju privremene mere bivšeg Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 2242/02 od 30.10.2002. godine tuženoj zabranjeno dalje izvođenje radova na izgradnji objekta u ul. ... br. ... do pravnosnažnog okončanja ove parnice. Tužilja je svoj urušeni objekat, na kome je šteta totalna, na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 02.11.2013. godine prodala za iznos od 690.000 evra, s tim da bi kupoprodajna cena da se ova nepokretnost prodala bez ikakvog oštećenja bila 813.750 evra. Nakon prodaje ove nepokretnosti postupak inspekcijskog nadzora je zaključkom građevinskog inspektora od 08.11.2013. godine obustavljen jer nema osnova za dalje vođenje postupka.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i usvojili tužbeni zahtev tužilje, dajući za svoju odluku jasne i dovoljne razloge koje kao pravilne prihvata i ovaj sud.
Odredbom člana 154. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Odredbom člana 185. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je odgovorno lice dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (stav 1.) Kad uspostavlje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete (stav 3.) Sud će dosuditi oštećeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja (stav 4.) Odredbom člana 207. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je naručilac i izvođač radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju trećem licu za štetu koja mu nastane u vezi sa izvođenjem tih radova.
Polazeći od činjenice da je tokom postupka nesumnjivo utvrđeno da je isključivi uzrok štete na objektu u ul. ... br. ... iskop za temelje susednog objekta koji se gradio u ul. ... br. ..., jer sam iskop nije bio obezbeđen, niti je na objektu tužilje izvršena zaštita temelja, a što je bila obaveza izvođača radova na objektu u ul. ... br. ... i tužene kao investitora, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužena kao investitor izgradnje ovog objekta odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela urušavanjem svog objekta. Naime, izvođači radova i investitor su bili dužni da prilikom izvođenja radova preduzmu sve mere koje su potrebne radi otklanjanja eventualne štete koja bi mogla da nastane u vezi sa radovima, pa je pravilno drugostepeni sud, nakon održane rasprave, obavezao tuženu da tužilji, na čijem objektu je prilikom izvođenja navedenih radova prouzrokovana potpuna šteta (koji je u međuvremenu prodat), isplati naknadu štete u visini razlike između ugovorene kupoprodajne cene za oštećeni objekat i cene koju bi tužena mogla da dobije da je objekat prodala kao neoštećen. Imajući u vidu da je tužilja odmah nakon urušavanja svog objekta, usled radova na iskopu temelja koji su započeti bez odobrenja nadležnih organa, podnošenjem prijave nadležnim organima preduzela zakonom propisane mere radi sprečavanja nastanka dalje štete, na osnovu koje je tuženoj kao investitoru naloženo da odmah izvede radove na obezbeđenju objekta tužilje kako bi se sprečilo njegovo dalje urušavanje, što tužena nije učinila, te da se tužilja pismeno saglasila da tužena pristupi sanaciji njenog objekta, a da iz nalaza i mišljenja veštaka kojima je utvrđen isključivi uzrok štete ne proizilazi postojanje eventualnog doprinosa tužilje nastanku štete, to se neosnovano navodima revizije ukazuje da je tužilja sprečavanjem tužene da izvrši sanaciju njenog objekta doprinela nastanku dalje štete.
Revizijske navode kojima se u pretežnom delu ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, čime se posredno osporava činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti, u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
