Против правноснажне другостепене пресуде тужена је благовремено изјавила ревизију из свих законом прописаних разлога.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 55/14), који се примењује на основу одредбе члана 506. став 2. тог закона, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија тужене није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка прописана одредбом члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, нити је пред другостепеним судом учињена битна повреда одредаба парничног поступка члана 374. став 1. Закона о парничном поступку, на коју се ревизијом посебно указује, а побијана пресуда је донета уз правилну примену материјалног права. Због битне повреде одредаба парничног поступка прописане одредбом члана 374. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку, на коју се наводима ревизије посебно указује, ревизија се у смислу одредбе члана 407. Закона о парничном поступку не може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била власник непокретности у ул. ... бр. ..., а тужена је била власник непокретности у ул. ... бр. ... . На основу споразума који је тужена дана 24.04.2000. године закључила са инвеститорима ВВ, ЂЂ и ГГ, овде умешачима, порушен је њен објекат у ул. ... бр. ... ради градње новог стамбеног објекта. Приликом ископавања темеља новог објекта у ул. ... бр. ..., дана 13.06.2002. године дошло је до оштећења објекта тужиље – урушавање десног дела објекта, из разлога што наведени ископ темеља није био обезбеђен, нити је на тужиљином објекту у ул. ... бр. ... извршена заштита темеља. Тужиља је због оштећења на свом објекту пријављивала тужену надлежној грађевинској инспекцији која је излазила на лице места, налагала туженој као инвеститору да одмах изведе радове на обезбеђењу објекта тужиље како би се спречило даље урушавање објекта тужиље, што тужена није учинила, те је решењем о одређивању привремене мере бившег Трећег општинског суда у Београду П 2242/02 од 30.10.2002. године туженој забрањено даље извођење радова на изградњи објекта у ул. ... бр. ... до правноснажног окончања ове парнице. Тужиља је свој урушени објекат, на коме је штета тотална, на основу уговора о купопродаји непокретности од 02.11.2013. године продала за износ од 690.000 евра, с тим да би купопродајна цена да се ова непокретност продала без икаквог оштећења била 813.750 евра. Након продаје ове непокретности поступак инспекцијског надзора је закључком грађевинског инспектора од 08.11.2013. године обустављен јер нема основа за даље вођење поступка.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право и усвојили тужбени захтев тужиље, дајући за своју одлуку јасне и довољне разлоге које као правилне прихвата и овај суд.

Одредбом члана 154. Закона о облигационим односима прописано је да ко другоме проузрокује штету дужан је накнадити је, уколико не докаже да је штета настала без његове кривице. Одредбом члана 185. Закона о облигационим односима прописано је да је одговорно лице дужно успоставити стање које је било пре него што је штета настала (став 1.) Кад успоставље ранијег стања није могуће, или кад суд сматра да није нужно да то учини одговорно лице, суд ће одредити да оно исплати оштећенику одговарајућу своту новца на име накнаде штете (став 3.) Суд ће досудити оштећенику накнаду у новцу кад он то захтева, изузев ако околности датог случаја оправдавају успостављање ранијег стања (став 4.) Одредбом члана 207. Закона о облигационим односима прописано је да је наручилац и извођач радова на непокретности солидарно одговарају трећем лицу за штету која му настане у вези са извођењем тих радова.

Полазећи од чињенице да је током поступка несумњиво утврђено да је искључиви узрок штете на објекту у ул. ... бр. ... ископ за темеље суседног објекта који се градио у ул. ... бр. ..., јер сам ископ није био обезбеђен, нити је на објекту тужиље извршена заштита темеља, а што је била обавеза извођача радова на објекту у ул. ... бр. ... и тужене као инвеститора, то је правилан закључак нижестепених судова да је тужена као инвеститор изградње овог објекта одговорна за штету коју је тужиља претрпела урушавањем свог објекта. Наиме, извођачи радова и инвеститор су били дужни да приликом извођења радова предузму све мере које су потребне ради отклањања евентуалне штете која би могла да настане у вези са радовима, па је правилно другостепени суд, након одржане расправе, обавезао тужену да тужиљи, на чијем објекту је приликом извођења наведених радова проузрокована потпуна штета (који је у међувремену продат), исплати накнаду штете у висини разлике између уговорене купопродајне цене за оштећени објекат и цене коју би тужена могла да добије да је објекат продала као неоштећен. Имајући у виду да је тужиља одмах након урушавања свог објекта, услед радова на ископу темеља који су започети без одобрења надлежних органа, подношењем пријаве надлежним органима предузела законом прописане мере ради спречавања настанка даље штете, на основу које је туженој као инвеститору наложено да одмах изведе радове на обезбеђењу објекта тужиље како би се спречило његово даље урушавање, што тужена није учинила, те да се тужиља писмено сагласила да тужена приступи санацији њеног објекта, а да из налаза и мишљења вештака којима је утврђен искључиви узрок штете не произилази постојање евентуалног доприноса тужиље настанку штете, то се неосновано наводима ревизије указује да је тужиља спречавањем тужене да изврши санацију њеног објекта допринела настанку даље штете.

Ревизијске наводе којима се у претежном делу указује на погрешну оцену доказа, чиме се посредно оспорава чињенично стање, Врховни касациони суд није ценио, јер се ревизија из ових разлога не може изјавити, у смислу одредбе члана 407. став 2. ЗПП.

Из наведених разлога Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 414. Закона о парничном поступку, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић