Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4. 20/2017 od 16.03.2017. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i umešača i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke, u delu stava sedmog izreke kojim je tuženi obavezan da tužiocu isplati 10.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, i u delu stava trinaestog izreke, kojim je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 15.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava sedmog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi naknadi nematerijalnu štetu preko iznosa od 10.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, i u delu stava trinaestog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi naknadi nematerijalnu štetu preko iznosa od 15.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.12.2016. godine do isplate. Stavom trećim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima četvrtom, desetom i šesnaestom izreke i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv drugostepene presude u stavu drugom izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Umešač je dostavio odgovor na reviziju.

S obzirom da je revizija tužioca dozvoljena, u smislu noveliranog člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), nema zakonskih razloga za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu u pobijanom delu, u smislu člana 408. ZPP, i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je autor fotografije „...“, koja je objavljena na internet stranici tuženog dana 12.12.2008. godine, a koju je tuženi neovlašćeno javno saopštio kao ilustraciju teksta pod naslovom „...“, a prilikom javnog saopštavanja ove fotografije nije naveo ime tužioca kao autora. Tuženi sa tužiocem nije imao zaključen ugovor po osnovu koga bi stekao imovinsko pravo na predmetnom autorskom delu, a tokom postupka nije dokazao da je imao ovlašćenje tužioca za objavljivanje ovog autorskog dela. Dana 29.10. i 24.11.2011. godine, tuženi je na svojoj internet stranici javno saopštio fotografiju tužioca „...“, bez navođenja tužiočevog imena ili pseudonima, kao ilustraciju teksta pod naslovom „...“ i „...“. Tuženi u pogledu ove fotografije nije imao zaključen ugovor na osnovu koga bi stekao imovionsko pravo na ovom autorskom delu, niti je imao ovlašćenje tužioca za objavljivanje ovog autorskog dela.

S obzirom na navedeno činjenično stanje, prvostepenom presudom je utvrđeno da je tuženi na navedeni način povredio autorska prava tužioca, i u ovom delu je drugostepenom presudom prvostepena presuda potvrđena.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je u pobijanom delu drugostepene presude primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete preko iznosa od 10.000,00 dinara za povredu autorskog prava dana 12.12.2008. godine i za naknadu nematerijalne štete preko iznosa od 15.000,00 dinara zbog povrede njegovih autorskih prava dana 29.10. i 24.11.2011. godine. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepenom presudom je pravilno odmerena visina naknade nematerijalne štete koja tužiocu pripada, a koja je u skladu sa značajem povređenog dobra i ciljem kome ova naknada služi, u skladu sa članom 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Revizijom se neosnovano ukazuje da je dosuđena naknada prenisko odmerena, uz prilaganje sudskih odluka koje se odnose na naknadu nematerijalne štete. Međutim, priložene odluke ne odnose se na identičan činjenični osnov, a visina naknade nematerijalne štete razlikuje se u svakom pojedinačnom slučaju zavisno od intenziteta i trajanja pretrpljenih duševnih bolova.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić