Пресудом Апелационог суда у Београду Гж4. 20/2017 од 16.03.2017. године, ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба туженог и умешача и потврђена првостепена пресуда у ставу другом изреке, у делу става седмог изреке којим је тужени обавезан да тужиоцу исплати 10.000,00 динара са припадајућом законском затезном каматом, и у делу става тринаестог изреке, којим је тужени обавезан да тужиоцу исплати износ од 15.000,00 динара са припадајућом законском затезном каматом. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у делу става седмог изреке, тако што је одбијен тужбени захтев тужиоца да му тужени накнади нематеријалну штету преко износа од 10.000,00 динара, са припадајућом законском затезном каматом, и у делу става тринаестог изреке, тако што је одбијен тужбени захтев тужиоца да му тужени накнади нематеријалну штету преко износа од 15.000,00 динара са законском затезном каматом од 05.12.2016. године до исплате. Ставом трећим изреке, укинута је првостепена пресуда у ставовима четвртом, десетом и шеснаестом изреке и у том делу је предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Против другостепене пресуде у ставу другом изреке, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

Умешач је доставио одговор на ревизију.

С обзиром да је ревизија тужиоца дозвољена, у смислу новелираног члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11, 55/14), нема законских разлога за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Врховни касациони суд је испитао другостепену пресуду у побијаном делу, у смислу члана 408. ЗПП, и утврдио да ревизија тужиоца није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је аутор фотографије „...“, која је објављена на интернет страници туженог дана 12.12.2008. године, а коју је тужени неовлашћено јавно саопштио као илустрацију текста под насловом „...“, а приликом јавног саопштавања ове фотографије није навео име тужиоца као аутора. Тужени са тужиоцем није имао закључен уговор по основу кога би стекао имовинско право на предметном ауторском делу, а током поступка није доказао да је имао овлашћење тужиоца за објављивање овог ауторског дела. Дана 29.10. и 24.11.2011. године, тужени је на својој интернет страници јавно саопштио фотографију тужиоца „...“, без навођења тужиочевог имена или псеудонима, као илустрацију текста под насловом „...“ и „...“. Тужени у погледу ове фотографије није имао закључен уговор на основу кога би стекао имовионско право на овом ауторском делу, нити је имао овлашћење тужиоца за објављивање овог ауторског дела.

С обзиром на наведено чињенично стање, првостепеном пресудом је утврђено да је тужени на наведени начин повредио ауторска права тужиоца, и у овом делу је другостепеном пресудом првостепена пресуда потврђена.

По оцени Врховног касационог суда, правилно је у побијаном делу другостепене пресуде примењено материјално право када је првостепена пресуда преиначена и одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца за накнаду нематеријалне штете преко износа од 10.000,00 динара за повреду ауторског права дана 12.12.2008. године и за накнаду нематеријалне штете преко износа од 15.000,00 динара због повреде његових ауторских права дана 29.10. и 24.11.2011. године. По оцени Врховног касационог суда, другостепеном пресудом је правилно одмерена висина накнаде нематеријалне штете која тужиоцу припада, а која је у складу са значајем повређеног добра и циљем коме ова накнада служи, у складу са чланом 200. Закона о облигационим односима.

Ревизијом се неосновано указује да је досуђена накнада прениско одмерена, уз прилагање судских одлука које се односе на накнаду нематеријалне штете. Међутим, приложене одлуке не односе се на идентичан чињенични основ, а висина накнаде нематеријалне штете разликује се у сваком појединачном случају зависно од интензитета и трајања претрпљених душевних болова.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Бисерка Живановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић