Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u celini, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...18/20 i 10/23, dr. zakon, u daljem tekstu: ZPP), u vezi člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA, rođena ...2005. godine je ćerka tuženog i tužilje BB, čija je zajednica života prestala u februaru 2020. godine kada su se tužilje iselile iz porodične kuće na adresi ... br. .. . Parnične stranke su u lošim odnosima i ne komuniciraju već duže vreme. Presudom Osnovnog suda u Senti od 14.10.2020. godine, razveden je brak parničnih stranaka i roditeljsko pravo nad tada mal. AA je povereno majci. Tužilja AA je u vreme podnošenja tužbe imala 15 godina i bila je učenica prvog razreda srednje ... škole u ..., gde je iznajmljivala stan za 50 evra mesečno, a troškove njenog stanovanja je snosila majka. Tužilja BB i tužilja AA kada nije u ..., žive u kući sina BB iz prethodnog braka, GG, na adresi u ... br. .. i ne plaćaju zakup. Tužilja BB je suvlasnica sa ½ idealnih delova nepokretnosti – porodične stambene zgrade upisane u LN .. KO ..., u ... br. .., na kojoj je suvlasnik sa svojim sinom GG. U toj kući od 2019. godine niko ne živi, a pre toga su u kući živeli radnici koji su radili za tuženog. U kući ima vode i struje, ali nema grejanja i u njoj su parnične stranke živele do 2006. godine.

Tuženi je poljoprivrednik, ima prijavljeno poljoprivredno gazdinstvo. Živi u kući na adresi ..., sa zajedničkim sinom parničnih stranaka DD. Kuća je prema nalazu sudskog veštaka građevinske struke površine 219,84 m2, a deoba kuće na dve zasebne funkcionalne celine koje bi činile dve odvojene samostalne stambene jedinice u nivou podele nije moguća. Povodom ove kuće pred Višim sudom u Subotici u toku je parnica radi podele bračne tekovine. Tuženi nema drugu nepokretnost u kojoj bi mogao da stanuje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 194. Porodičnog zakona za sticanje traženog prava stanovanja, s obzirom da tužilja BB koja vrši roditeljsko pravo ima pravo susvojine na useljivoj kući, te bi osim toga, konstituisanje prava stanovanja tužilja na kući u kojoj živi tuženi sa drugim detetom i njegovo iseljenje iz kuće predstavljalo očiglednu nepravdu za njega kao drugog roditelja.

Odlučujući o žalbi tužilja, drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo iz člana 194. Porodičnog zakona, pa je prvostepenu presudu preinačio, ocenivši da su stambeni uslovi u kojima tužilja mal. AA živi sa majkom koja vrši roditeljsko pravo, u poređenju sa uslovima u kojima živi tuženi nepovoljniji, jer on živi u opremljenoj kući koja je površine oko 200 m2, dok tužilje žive u kući polubrata, odnosno sina, koju on koristi po osnovu zakupa. Kuća čiji je suvlasnik tužilja BB, kao i kuća u kojoj živi tuženi zahteva izvesna novčana ulaganja. Ocenjeno je da nije u najboljem interesu deteta mal. AA da zbog nepostojanja dobre komunikacije između roditelja nakon razvoda braka svi zajedno žive, pa je bilo nužno obavezati tuženog da spornu nepokretnost isprazni od lica. Osim toga, tuženi i drugotužilja poseduju zemlju u svom vlasništvu i da tuženi ima prijavljeno poljoprivredno gazdinstvo od čega ostvaruje prihode, pa ovakva odluka ne predstavlja očiglednu nepravdu za njega, niti je time ugrožena njegova egzistencija.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilja BB vršila samostalno roditeljsko pravo nad tužiljom AA, te da ima u susvojini kuću površine 110 m2, u istoj ulici u kojoj je i kuća na kojoj tužilje traže utvrđenje prava stanovanja. U ovoj kući su parnične stranke živele do 2006. godine, a do 2019. godine stanovali radnici koji su obavljali poslove na gazdinstvu tuženog, kuća ima struju i vodu i useljiva je. Zbog toga nije ispunjen uslov propisan odredbom člana 194. stav 1. Porodčnog zakona za sticanje prava stanovanja (habitatio), kojim je propisano da dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj deteta, ako dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu.

Okolnost, da tuženi sa zajedničkim sinom parničnih stranaka, odnosno bratom tužilje AA, DD, živi u kući čija je površina oko 200m², te da ima i poljoprivredno gazdinstvo od koga ostvaruje prihod, suprotno stanovištu drugostepenog suda, ne može biti od uticaja na pravo stanovanja koje tužilje u ovom sporu potražuje, jer to nisu zakonom propisani kriterijumi za sticanje tog prava. Suprotno stanovištu drugostepenog suda, od uticaja na sticanje prava stanovanja nije ni okolnost da tužilje žive u kući sina, odnosno polubrata, jer je to njihov izbor.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke ove presude.

Kako je pobijana presuda preinačena, to tuženi shodno odredbama članova 153. stav 1. i 154. ZPP, ima pravo na naknadu troškova., koji su mu na opredeljen zahtev dosuđeni na ime nagrade punomoćniku advokatu za sastav revizije u iznosu od 33.000,00 dinara i na ime taksi na reviziju i odluku o reviziji u iznosima od 3.600,00 dinara i 5.700 dinara, sve po Tarifi o nagradama i naknadama za rad advokata i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama („Sl. glasnik RS“, br.95/2018).

Na osnovu izloženog, primenom člana 165. stav2. ZPP doneta je odluka kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković