Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stava drugog izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u smisli člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...18/2020, u daljem tekstu: ZPP), jer razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Troškovi postupka predstavljaju sporedno potraživanje koje ne čini glavni zahtev i različiti su za svaki slučaj posebno, pa ne mogu biti predmet ocene prava na izjavljivanje revizije u smislu ujednačavanja sudske prakse.

Pravnosnažnim rešenjem o troškovima parničnog postupka, drugostepeni sud je primenom člana 207. Porodičnog zakona, rukovodeći se razlozima pravičnosti, a ne uspehom stranaka u sporu, odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Posebna revizija tuženog izjavljena je s pozivom na pogrešnu primenu odredbe člana 207. Porodičnog zakona, jer je u toku postupka sud različito odlučivao o zahtevu tuženog za naknadu troškova postupka. Međutim, to nije dovoljan osnov za odlučivanje o posebnoj reviziji. Porodični zakon („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011, 6/2015), iako predviđa shodnu primenu Zakona o parničnom postupku, navedenom odredbom u odlučivanje o troškovima spora unosi i institut pravičnosti i slobodne sudijske ocene. Zbog toga pravo na naknadu troškova postupka ne zavisi samo, kako to tuženi u reviziji ističe, od konačnog uspeha stranaka u sporu, već je sudu ostavljena mogućnost da o naknadi troškova postupka u sporovima u vezi sa porodičnim odnosima, kakav je u konkretnom slučaju, odlučuje po slobodnoj oceni vodeći računa o razlozima pravičnosti. Time se drugostepeni sud rukovodio donoseći odluku da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 28. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ne uzimaju u obzir, ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev, već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tuženog nije dozvoljena.

Nije od uticaja na dozvoljenost revizije to što je drugostepeni sud preinačio prvostepeno rešenje o parničnim troškovima, budući da revizija u svakom slučaju nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se pobija.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić