U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., koje zastupa Olivera Maričić, advokat iz ..., protiv tužene GG iz ..., koju zastupa Dragan Milinković, advokat iz ..., radi činidbe i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilja, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4405/2017 od 18.10.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 02.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužilja, PREINAČUJE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 4405/2017 od 18.10.2017. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke, ODBIJA žalba tužene i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Valjevu P 1842/16 (2013) od 03.04.2017. godine u delu stava trećeg izreke za naknadu štete u iznosu od 2.177 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom i stavu četvrtom izreke i odbija zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

OBAVEZUJE SE tužena da isplati tužiljama troškove postupka po reviziji u iznosu od 89.640,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 1842/16 (2013) od 03.04.2017. godine utvrđeno je delimičo povlačenje tužbe. Istom presudom u stavu drugom izreke obavezana je tužena da izvrši zatrpavanje rupe za vodovodni šaht i septičku jamu. Stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiljama plati na ime naknade materijalne štete 2.312 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan i u mestu ispunjenja sa zakonskom zatezom kamatom počev od 03.04.2017. godine pa do konačne isplate i stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužiljama plati troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 342.716,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4405/2017 od 18.10.2017. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke i delu stava trećeg za naknadu materijalne štete u iznosu od 135 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom. (stav prvi izreke) Preinačena je presuda u preostalom delu stava trećeg izreke i odbijen tužbeni zahtev da se tužena obaveže da tužiljama plati na ime naknade materijalne štete iznos od još 2.177 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan i u mestu ispunjenja sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.04.2017. godine pa do konačne isplate. (stav drugi izreke) Preinačno je rešenje o troškovima postupka iz stava četvrtog izreke prvostepene presude i određeno da svaka strana snosi svoje troškove postupka. (stav treći izreke) Obavezane su tužilje da naknade tuženoj troškove drugostepenog postupka u iznosu do 12.000,00 dinara. (stav četvrti izreke)

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačenom delu blagovremeno su izjavile reviziju tužilje zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnov člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da je revizija dozvoljena i osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud u postuku po reviziji pazi po službenoj dužnosti. Na druge povrede postupka se revizijom konkretno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilje su suvlasnice kat. parc. .../... iz LN ... KO ... a tužena vlasnik kat. parc. .../... KO ... po osnovu nasleđa. Tuženoj je 28.08.2007. godine izdato odobrenje za izgradnju objekta a 31.07.2009. godine tužena je kao investitor potpisala prijavu početka izvođenja radova na svojoj parceli putem izvođača radova SGZR „...“ iz .... Nakon podnošenja tužbe izvršena je izmena odobrenja za izgradnju tako što je kao investitor imenovana ćerka tužene DD, kojoj je tužena poklonila parcelu .../.... Prilikom gradnje vikend kuće na parceli tužene došlo je do zauzeća parcele tužilja kp.br. .../... u površini temelja od 4m2 i 5m2 na ime zauzeća od strane krovnog prepusta u ukupnoj površini od 9m2. Tuženoj je rešenjem građevinske inspekcije naloženo uklanjanje objekta za vikend stanovanje. Deo objekta iz zauzeća nije moguće ukloniti bez ugrožavanja stabilnosti celog objekta tužene, čija vredost prema stepenu izgrađenosti iznosi 40.500 evra. Vrednost zauzetog zemljišta i zemljišta za redovnu upotrebu objekta tužene na parceli tužilja iznosi 135 evra. Tužilja AA je sa sada pok. suprugom 1994. godine imala nameru gradnje na parceli .../... s tim što je odbijen zahtev za odobrenje za izgradnju prema tada važećim propisima. Nakon promene propisa 1994. godine parcela je prestala da bude u društvenoj svojini a tužilja i njen suprug su upisani kao suvlasnici sa jednakim udelima.

Prvostepenom presudom tužena je obavezana na naknadu materijalne štete tužiljama u visini tržišne vrednosti zauzetog zemljišta i izmakle koristi, jer je vikend kuća koju bi tužilje posle zauzeća tužene mogle da izgrade na svojoj parceli smanjene površine od one koju bi mogle podići da je zauzeće izostalo.

Pobijanom presudom potvrđena je prvostepena presuda u delu dosuđene naknade štete za tržišnu vrednost zauzetog zemljišta od 135 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom a tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete zbog izmakle koristi odbijen kao neosnovan ocenom da nije dokazana stvarna namera tužilja za izgradnju objekata na parceli .../... a posebno namera izgradnje objekta maksimalnih dimenzija na navedenoj parceli obzirom na protek vremena od podnošenja zahteva tužilje AA njenog supruga za gradnju .

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u preinačenom delu za naknadu materijalne štete usled izmakle koristi na utvrđeno činjenično stanje pogrešno je primenjeno materijalno pravo usled čega je u navedenom delu drugostepena presuda preinačena.

Prema članu 189. stav 1. i 3. Zakona o obligacionim odnosima oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete tako i na naknadu izmakle koristi a pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Iz citiranih odredbi proizilazi integralni princip naknade materijalne štete i određene specifičnosti pri odmeravanju naknade obične štete i izmakle koristi. Kod odmeravanja materijalne štete u vidu izmakle koristi uzima se u obzir samo dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari, a što je sprečeno štetnikovom radnjom odnosno propuštanjem. Stoga dobitak očekivan po subjektivnoj proceni da će nastupiti nije od značaja već samo onaj dobitak koji se prema objektivnim okolnostima i razumnoj verovatnoći mogao osnovano očekivati.

U ovom slučaju parcela suvlasništvo tužilja površine 5.78 predstavlja građevinsko zemljište u zoni vila i apartmana sa dozvoljenom gradnjom. Gradnja stambenog objekta ili promet zemljišta radi gradnje u maksimalnim dimenzijama, prema lokaciji zemljišta i redovnom toku stvari predstavlja očekivanu korist tužilja kao suvlasnika koja je sprečena nesavesnim i protivpravnim postupanjem tužene. Naime, umesto maksimalne površine od 86,7 m2 tužilje prema infomarciji o lokaciji mogu maksimalno da izgrade objekat površine 82,7 m2. Navedena razlika predstavlja konkretnu i merljivu materijalnu štetu prouzrokovanu tužiljama, jer su tužilje postupanjem tužene onemogućene u dobijanju određene imovinske koristi, koja se prema objektivnim okolnostima i razumnoj verovatnoći osnovano mogla očekivati prema redovnom toku stvari. Stoga je pobijana presuda preinačena, odbijena žalba tužene i tužiljama dosuđena naknada materijalne štete u vidu izmakle dobiti utvrđene veštačenjem u visini tržišne vrednosti umanjene površine vikend kuće (4m2) u svedenom (sniženom) iznosu prema postavljenom tužbenom zahtevu sa kamatom.

Sud je obavezao tuženu da naknadi tužiljama nužne troškove postupka za sastav revizije i u visini takse za reviziju i odluku po reviziji u ukupnom iznosu od 89.640,00 dinara prema uspehu stranaka iz člana 153, 154 i 165. Zakona o parničnom postupku.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić