Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2242/2021
27.05.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca „AA“ D.O.O. iz ..., čiji je punomoćnik Miraš Tomović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ljudmila Panić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3529/18 od 26.06.2020. godine, na sednici održanoj 27.05.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3529/18 od 26.06.2020. godine, u odbijajućem delu.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P 5144/14 od 08.11.2017. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezao tuženog da isplati tužiocu iznos od 9.401 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa kamatom koju propisuje Evropska centralna banka od 01.09.2009. godine do 04.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate, sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti (stav prvi izreke). Odbio je tužbeni zahtev do traženog iznosa od 14.256,216 evra, sa odgovarajućom kamatom (stav drugi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 404.380,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž 3529/18 od 26.06.2020. godine, odbio je kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5144/14 od 08.11.2017. godine, u delu stava prvog izreke, kojim je obavezan tuženi da isplati tužiocu iznos od 4.037 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao u stavu drugom izreke (stav prvi izreke). Preinačio je presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5144/14 od 08.11.2017. godine, u preostalom delu stava prvog izreke, u delu kojim je odlučeno o kamati, tako što je obavezao tuženog da isplati tužiocu na dosuđeni iznos od 4.037 evra, kamatu po stopi koju propisuje Evropska centralna banka, počev od 01.09.2009. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate, kamatu po Zakonu o zateznoj kamati, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, te tako što se tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa od 4.037 evra do iznosa od 9.401 evra dosuđenog stavom prvim izreke za iznos od još 5.364 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa traženom kamatom, odbio kao neosnovan (stav drugi izreke). Preinačio je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5144/14 od 08.11.2017. godine, tako što je obavezao tuženog da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 142.026,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav treći izreke). Odbio je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav četvrti izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženom troškove drugostepenog postupka u iznosu od 65.970,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav peti izreke).