Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je iseljenje i predaja u državinu pomoćnog objekta – garaže izgrađenog na k.p. ... KO ..., u činjenično-pravnoj situaciji da je tužilac na osnovu ugovora o kupoprodaji od 05.02.1993. godine zaključenim između PUT „...“ holding DD Smederevo kao prodavca i tužioca kao kupca, postao vlasnik predmetnog pomoćnog objekta – garaže u kome se nalazi hidrofor koji snabdeva vodom poslovni objekat koji je vlasništvo tužioca, a da se tuženi nalazi u posedu predmetnog pomoćnog objekta-garaže, da istu koristi i održava garažu i hidrofor koji se u njemu nalazi. Pobijana odluka je doneta pravilnom primenom odredbi člana 37. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se u revizijskom postupku ne može osporavati. Navodima revizije se ne ukazuje na sporna materijalnopravna pitanja zbog kojih se posebna revizija može izjaviti, već se navodima o pogrešnoj primeni materijalnog prava, u stvari, osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu da se radi o parnici u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od utvrđenja u svakom konkretnom slučaju činjenica relevantnih za primenu materijalnog prava, a iz navoda revizije ne proizlazi da postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenje prava, Vrhovni sud smatra da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.11.2013. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 10.000,00 dinara.

S obzirom da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković