Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи на основу члана 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Предмет тражене правне заштите је исељење и предаја у државину помоћног објекта – гараже изграђеног на к.п. ... КО ..., у чињенично-правној ситуацији да је тужилац на основу уговора о купопродаји од 05.02.1993. године закљученим између ПУТ „...“ холдинг ДД Смедерево као продавца и тужиоца као купца, постао власник предметног помоћног објекта – гараже у коме се налази хидрофор који снабдева водом пословни објекат који је власништво тужиоца, а да се тужени налази у поседу предметног помоћног објекта-гараже, да исту користи и одржава гаражу и хидрофор који се у њему налази. Побијана одлука је донета правилном применом одредби члана 37. став 1. Закона о основама својинскоправних односа, а према утврђеном чињеничном стању које се у ревизијском поступку не може оспоравати. Наводима ревизије се не указује на спорна материјалноправна питања због којих се посебна ревизија може изјавити, већ се наводима о погрешној примени материјалног права, у ствари, оспорава правилност утврђеног чињеничног стања што не може бити разлог за изјављивање посебне ревизије, чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП.

Имајући у виду да се ради о парници у којoj одлука о основаности тужбеног захтева зависи од утврђења у сваком конкретном случају чињеница релевантних за примену материјалног права, а из навода ревизије не произлази да постоји потреба за уједначавањем судске праксе, разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни за новим тумачење права, Врховни суд сматра да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, па је у складу с тим одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према одредби члана 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 19.11.2013. године, а вредност предмета спора означена у тужби износи 10.000,00 динара.

С обзиром да у конкретном случају вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена и на основу члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић