Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 22/23 od 06.04.2023. godine, stavom prvim izreke, žalbe su odbijene, a presuda Osnovnog suda u Loznici P 947/20 od 03.10.2022. godine potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i bitne povrede ZPP iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

Predmet pravne zaštite u ovoj pravnoj stvari je utvrđivanje prava svojine a po osnovu činjenice da je pravni prethodnik tužioca od pravnih prethodnika tuženih stekao pravo službenosti prolaza preko određenih parcela zaključenjem pismenog ali neoverenog ugovora i po osnovu poravnanja koje je zaključeno pred Opštinskim sudom u Krupnju u predmetu P 418/78 od 01.06.1979. godine. O ovom predmetu nižestepeni sudovi su odlučili primenom odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa nalazeći da pravni prethodnik tužioca od pravnog prethodnika tuženih nije zaključio ugovor o kupoprodaji spornih delova parcela već je zaključio ugovor kojim je regulisano sticanje prava službenosti preko naznačenih parcela a poravnanje zaključeno pred Opštinskim sudom u Krupnju P 418/78 od 11.06.1979. godine, prema utvrđenim činjenicama ne može proizvesti pravni osnov za sticanje prava svojine na naznačenim nepokretnostima zato što je tim poravnanjem dogovoreno da će biti zaključen ugovor o prenosu prava vlasništva na tim parcelama, ali to nije učinjeno. Shvatanje da se po ovakvom pravnom osnovu ne može steći pravo svojine na nepokretnostima izraženo je kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima u kojima je odlučivano o tužbenim zahtevima sa sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Na osnovu izvedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja podneta je 20.10.2020. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 9.000,00 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković