Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Predlagač je preko punomoćnika advokata dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija protivnika predlagača dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS, br. 72/11...18/20) u vezi sa članom 420. ZPP i članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pa je ispitao pobijano rešenje u smislu člana 408. ZPP i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana članom 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na kom je zasnovano pobijano rešenje, u upravnom postupku pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za opštu upravu i imovinsko pravne poslove Opštine Grocka broj .../-.../... od 16.04.2015. godine, eksproprisano je zemljište, i to kat. parc. .../.... KO ... površine 3863 m2, upisana u List nepokretnosti ... KO ..., vlasništvo pok. BB, u korist Grada Beograda, radi izgradnje postrojenja za upravljanje otpadom, sanacije i proširenja Deponije „Vinča“. Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu O.250/15 od 23.03.2015. godine za naslednika iza pok. BB oglašen je njegov praunuk, ovde predlagač AA. Sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište nije postignut pred organom uprave. Spis je dostavljen sudu da odredi visinu novčane naknade.Procena Poreske uprave filijale Grocka od 06.03.2018. godine o tržišnoj vrednosti u iznosu 100,00 dinara po m2 zemljišta eksproprisane parcele, za predlagača nije bila prihvatljiva. U postupku je utvrđeno da je u vreme izvršene eksproprijacije predmetno zemljište imalo karakter javnog građevinskog zemljišta, po odluci objavljenoj u Službenom listu Grada Beograda broj 7-319 od 20.04.2004. godine i stanju upisa u katastru nepokretnosti. Ono se vodilo u LN ... KO ... kao kat. parc. ... /... javno građevinsko zemljište, njiva 5. klase, ukupne površine 38a 63m2 u privatnoj svojini BB. Na okolnosti tržišne vrednosti izvršeno je veštačenje. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka geodetske struke od 30.11.2015. godine utvrđeno je da tržišna vrednost, zasnovana na komparativnom principu procene, za zemljište kat. parc. .../... iznosi 1.590,00 dinara po 1 m2, a prema površini parcele tržišna vrednost na dan veštačenja iznosi 6.124.170,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je pobijanim rešenjem, saglasno članu 41, 42. i 61. Zakona o eksproprijaciji, određena naknada za trajno oduzeto zemljište u utvrđenoj visini tržišne vrednosti.

Članom 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ br. 53/95... 106/2016), propisano je da se visina naknade u novcu za eksproprisanu nepokretnost određuje prema tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u vreme donošenja prvostepene odluke o naknadi. Članom 42. stav 1. ovog zakona, propisano je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drugačije propisano, dok je stavom 2. određeno da procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za određivanje poreza na prenos apsolutnih prava nepokretnosti.

S obzirom da u ovom slučaju nije došlo do sporazuma o naknadi za eksproprisane nepokretnosti, visina naknade određuje se u sudskom postupku, shodno odredbama članova 132.-140. Zakona o vanparničnom postupku. Prema članu 136. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pored procene koju je dala Poreska uprava sud može da izvede i druge dokaze koje učesnici predlože i odredi veštačenje, ukoliko oceni da je od značaja za određivanje naknade.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i napred citirane odredbe zakona, neosnovano se revizijom protivnika predlagača osporava pravilnost pravnosnažnog rešenja o naknadi. Organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima, saglasno članu 42. Zakona o eksproprijaciji vrši procenu tržišne cene za eksproprisanu nepokretnost, s tim da nije isključena mogućnost da se na okolnost visine tržišne cene odredi veštačenje ili izvedu drugi dokazi, budući da sud u vanparničnom postupku nije vezan isključivo procenom Poreske uprave. S obzirom da tržišna vrednost nepokretnosti utvrđena od strane Poreske uprave predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, to u situaciji kada se ne postigne sporazum o naknadi, sud je nadležan da u vanparničnom postupku odredi visinu pripadajuće naknade. U ovom slučaju, pravilno je određena visina naknade na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka zasnovanog na komparativnom metodu procene. Po izjašnjenju veštaka tržišnu vrednost zemljišta određuje veličina i lokacija parcele, udaljenost od urbanog dela naselja i važnih saobraćajnica, stepen opremljenosti infrastrukturom dela naselja gde se parcela nalazi, namena izgradnje postrojenja i dogradnje postojeće deponije i tržišna cena zemljišta u blizini predmetnog eksproprisanog. Argumentovanim prihvatanjem procene veštaka, naknada je određena u visini tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti, prema cenama u vreme donošenja odluke. Pravilnost pobijanog rešenja nije dovedena u pitanje ni ostalim navodima revizije. Revizija je u celini neosnovana.

Troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni i potrebni, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu tih troškova, shodno odredbi člana 154. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. i 165. stav 1. u vezi sa članom 420. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić