Против правноснажног решења донетог у другом степену противник предлагача је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Предлагач је преко пуномоћника адвоката доставио одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија противника предлагача дозвољена на основу члана 403. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС, бр. 72/11...18/20) у вези са чланом 420. ЗПП и чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, па је испитао побијано решење у смислу члана 408. ЗПП и нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка прописана чланом 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, на ком је засновано побијано решење, у управном поступку правноснажним решењем Одељења за општу управу и имовинско правне послове Општине Гроцка број .../-.../... од 16.04.2015. године, експроприсано је земљиште, и то кат. парц. .../.... КО ... површине 3863 м2, уписана у Лист непокретности ... КО ..., власништво пок. ББ, у корист Града Београда, ради изградње постројења за управљање отпадом, санације и проширења Депоније „Винча“. Решењем Другог основног суда у Београду О.250/15 од 23.03.2015. године за наследника иза пок. ББ оглашен је његов праунук, овде предлагач АА. Споразум о накнади за експроприсано земљиште није постигнут пред органом управе. Спис је достављен суду да одреди висину новчане накнаде.Процена Пореске управе филијале Гроцка од 06.03.2018. године о тржишној вредности у износу 100,00 динара по м2 земљишта експроприсане парцеле, за предлагача није била прихватљива. У поступку је утврђено да је у време извршене експропријације предметно земљиште имало карактер јавног грађевинског земљишта, по одлуци објављеној у Службеном листу Града Београда број 7-319 од 20.04.2004. године и стању уписа у катастру непокретности. Оно се водило у ЛН ... КО ... као кат. парц. ... /... јавно грађевинско земљиште, њива 5. класе, укупне површине 38а 63м2 у приватној својини ББ. На околности тржишне вредности извршено је вештачење. На основу налаза и мишљења судског вештака геодетске струке од 30.11.2015. године утврђено је да тржишна вредност, заснована на компаративном принципу процене, за земљиште кат. парц. .../... износи 1.590,00 динара по 1 м2, а према површини парцеле тржишна вредност на дан вештачења износи 6.124.170,00 динара.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је побијаним решењем, сагласно члану 41, 42. и 61. Закона о експропријацији, одређена накнада за трајно одузето земљиште у утврђеној висини тржишне вредности.

Чланом 41. став 2. Закона о експропријацији („Службени гласник РС“ бр. 53/95... 106/2016), прописано је да се висина накнаде у новцу за експроприсану непокретност одређује према тржишној цени, према околностима у моменту закључења споразума о висини накнаде, а ако споразум није постигнут, према околностима у време доношења првостепене одлуке о накнади. Чланом 42. став 1. овог закона, прописано је да се накнада за експроприсано пољопривредно земљиште и грађевинско земљиште одређује у новцу према тржишној цени таквог земљишта, ако законом није другачије прописано, док је ставом 2. одређено да процену тржишне цене из става 1. овог члана врши орган надлежан за одређивање пореза на пренос апсолутних права непокретности.

С обзиром да у овом случају није дошло до споразума о накнади за експроприсане непокретности, висина накнаде одређује се у судском поступку, сходно одредбама чланова 132.-140. Закона о ванпарничном поступку. Према члану 136. став 2. Закона о ванпарничном поступку, поред процене коју је дала Пореска управа суд може да изведе и друге доказе које учесници предложе и одреди вештачење, уколико оцени да је од значаја за одређивање накнаде.

Имајући у виду утврђено чињенично стање и напред цитиране одредбе закона, неосновано се ревизијом противника предлагача оспорава правилност правноснажног решења о накнади. Орган надлежан за утврђивање пореза на пренос апсолутних права на непокретностима, сагласно члану 42. Закона о експропријацији врши процену тржишне цене за експроприсану непокретност, с тим да није искључена могућност да се на околност висине тржишне цене одреди вештачење или изведу други докази, будући да суд у ванпарничном поступку није везан искључиво проценом Пореске управе. С обзиром да тржишна вредност непокретности утврђена од стране Пореске управе представља најнижи износ накнаде за експроприсану непокретност, то у ситуацији када се не постигне споразум о накнади, суд је надлежан да у ванпарничном поступку одреди висину припадајуће накнаде. У овом случају, правилно је одређена висина накнаде на основу налаза и мишљења судског вештака заснованог на компаративном методу процене. По изјашњењу вештака тржишну вредност земљишта одређује величина и локација парцеле, удаљеност од урбаног дела насеља и важних саобраћајница, степен опремљености инфраструктуром дела насеља где се парцела налази, намена изградње постројења и доградње постојеће депоније и тржишна цена земљишта у близини предметног експроприсаног. Аргументованим прихватањем процене вештака, накнада је одређена у висини тржишне вредности експроприсане непокретности, према ценама у време доношења одлуке. Правилност побијаног решења није доведена у питање ни осталим наводима ревизије. Ревизија је у целини неоснована.

Трошкови одговора на ревизију нису били нужни и потребни, због чега је одбијен као неоснован захтев предлагача за накнаду тих трошкова, сходно одредби члана 154. став 1. ЗПП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 414. став 1. и 165. став 1. у вези са чланом 420. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Марина Милановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић