Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2331/2022
01.09.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Katarine Manojlović Andrić, Marine Milanović i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Vujičić advokat iz ..., protiv tuženih Stambene zajednice u ulici ... broj .. u ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Kovačević advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1783/21 od 16.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 01.09.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1783/21 od 16.09.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1783/21 od 16.09.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu P 705/19 od 07.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi ništavost odluka Skupštine tužene Stambene zajednice ... broj .. u ... od 07.03.2019. godine o nadziđivanju krova zgrade i od 06.05.2019. godine o ustupanju zajedničkih delova zgrade u ulici ... broj .. u ..., izgrađene na parceli .. KO ..., tuženom BB, kao i ugovora o prenosu prava svojine na zajedničkim delovima zgrade koji su tuženi zaključili 17.06.2019. godine u ... i koji je overen kod javnog beležnika pod brojem UO-I: ..-219, dana 17.06.2019. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da na ime troškova parničnog postupka isplati tuženima iznos od 475.875,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1783/21 od 16.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Mladenovcu P 705/19 od 07.12.2020. godine u prvom stavu izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima sadržano u drugom stavu izreke presude Osnovnog suda u Mladenovcu P 705/19 od 07.12.2020. godine tako što je obavezana tužilja da na ime troškova parničnog postupka isplati tuženima iznos od 315.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od 15 dana od prijema presude. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postpuka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Tuženi su podneli odgovor na reviziju, sa predlogom da se ista odbaci kao nedozvoljena i da se tužilja obaveže na naknadu trošokva postupka povodom tog pravnog leka.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.
U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoje pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjeničnopravnim sporovima koje bi opravdavale potrebu da se o tužiljinoj reviziji odlučuje radi ujednačavalja sudske prakse. Odredba člana 42. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrade, kojom je propisan način odlučivanja Skupštine stambene zajednice, jasna je i razumljiva tako da ne zahteva posebno tumačenje, bez obzira na izloženo mišljenje nadležnog ministarstva koje u sudskom postupku nije obavezujće.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Tužiljina revizija nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. Navedenom odredbom propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. U podnetoj tužbi nije određena vrednost predmeta spora, a tužilja nije platila sudsku taksu za tužbu. Tužilja je pozvana da plati sudsku taksu za prvostepenu presudu, žalbu i drugostepenu presudu u iznosu od po 1.900,00 dinara. Prema Taksenoj tarifi, sudska taksa za žalbu, prvostepenu presudu i drugostepenu presudu plaća se u visini sudske takse za tužbu. Sledstveno tome, i sudska taksa za tužbu iznosila bi 1.900,00 dinara, što odgovara vrednosti predmeta spora do 10.000,00 dinara, a taj iznos je očigledno niži od onog koji je zakonom propisan za dozvoljenost revizije.
Zbog toga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev tuženih za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić