Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је, због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавила ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).

Тужени су поднели одговор на ревизију, са предлогом да се иста одбаци као недозвољена и да се тужиља обавеже на накнаду трошоква поступка поводом тог правног лека.

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права.

У конкретном случају, по оцени Врховног касационог суда, не постоје правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана која би требало размотрити. Уз ревизију нису приложене правноснажне пресуде донете у истим или битно истоветним чињеничноправним споровима које би оправдавале потребу да се о тужиљиној ревизији одлучује ради уједначаваља судске праксе. Одредба члана 42. став 2. Закона о становању и одржавању зграде, којом је прописан начин одлучивања Скупштине стамбене заједнице, јасна је и разумљива тако да не захтева посебно тумачење, без обзира на изложено мишљење надлежног министарства које у судском поступку није обавезујће.

Из наведених разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.

Тужиљина ревизија није дозвољена ни на основу члана 403. став 3. ЗПП. Наведеном одредбом прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. У поднетој тужби није одређена вредност предмета спора, а тужиља није платила судску таксу за тужбу. Тужиља је позвана да плати судску таксу за првостепену пресуду, жалбу и другостепену пресуду у износу од по 1.900,00 динара. Према Таксеној тарифи, судска такса за жалбу, првостепену пресуду и другостепену пресуду плаћа се у висини судске таксе за тужбу. Следствено томе, и судска такса за тужбу износила би 1.900,00 динара, што одговара вредности предмета спора до 10.000,00 динара, а тај износ је очигледно нижи од оног који је законом прописан за дозвољеност ревизије.

Због тога је, на основу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.

Трошкови одговора на ревизију, по оцени Врховног касационог суда, нису били нужни. Зато је захтев тужених за њихову накнаду одбијен и применом члана 165. став 1. у вези са чланом 154. став 1. ЗПП, одлучено као у трећем ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић