Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je doneo rešenje Prr 162/22 od 21.11.2022. godine kojim se smatra da je tužba povučena. Ne izjavljujući žalbu protiv ovog rešenja, tužilac je 16.12.2022. godine stavio predlog za vraćanje u pređašnje stanje, koji je odbačen kao neblagovremen rešenjem istog suda Prr 162/22 od 19.01.2023. godine, a tužiočeva žalba protiv tog rešenja odbijena je rešenjem Višeg sud u Kragujevcu Gžrr 108/23 od 21.04.2023. godine (koje se pobija revizijom), kojim je potvrđeno rešenje od 19.01.2023. godine o odbačaju predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Iako je u reviziji navedeno da je izjavljena zbog pogrešne primene materijalnog prava, revizijom se ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili procesna pravila sadržana u odredbama Zakona o parničnom postupku kojima je uređen institut vraćanja u pređašnje stanje, jer su pogrešno računali početak toka roka od osam dana za izjavljivanje predloga za vraćanje u pređašnje stanje propisanog odredbom člana 110. stav 2. ZPP od dana kad je uredno pozvani punomoćnik tužioca izostao sa ročišta, a ne od dana kada mu je dostavljeno rešenje kojim se smatra da je tužba povučena.

Imajući izloženo u vidu, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Pobijanim drugostepenim rešenjem odbijena je tužiočeva žalba protiv rešenja o odbačaju predloga za vraćanje u pređašnje stanje, kojim se ne okončava postupak, pa iako se tužilac u reviziji poziva na član 404. stav 1. ZPP, nisu ispunjeni uslovi da bi se o reviziji tužioca odlučilo kao izuzetno dozvoljenoj u smislu citirane zakonske odredbe jer se ne radi o pogrešnoj primeni materijalnog prava (iz kojih razloga se može izjaviti revizija s pozivom na član 404. stav 1. ZPP) već se radi o primeni procesnog pravila iz člana 110. ZPP, kojim je uređen institut vraćanja u pređašnje stanje, iz kojih se razloga posebna revizija ne može izjaviti s pozivom na član 404. stav 1. ZPP.

Shodno izloženom, Vrhovni sud je doneo odluku kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi s članom 420. st. 2. i 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Naime, Zakonom o parničnom postupku je propisano da revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (član 420. stav 2).

Protiv rešenja drugostepenog suda stranke mogu izjaviti reviziju samo ukoliko se tim rešenjem postupak pravnosnažno završava, u skladu sa odredbom člana 420. stav 1. ZPP. Takva su rešenja kojima se tužba odbacuje (zbog apsolutne nenadležnosti suda, neurednosti, nedostataka u pogledu stranačke ili parnične sposobnosti koji nisu otklonjeni, zbog neblagovremenosti, kao i u slučaju drugih procesnih smetnji koje sprečavaju vođenje postupka). Saglasno odredbama istog člana, revizija je uvek dozvoljena i protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju žalbe (stav 3), kao i protiv rešenja kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije (stav 4).

Kako se revizijom ne pobija rešenje drugostepenog suda iz člana 420. stav 1. ZPP kojim je postupak pravnosnažno završen, niti rešenje iz člana 420. st. 3. i 4. ZPP, revizija nije dozvoljena, zbog čega je odbačena drugim stavom izreke ovog rešenja, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković