Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Према стању у списима, првостепени суд је донео решење Прр 162/22 од 21.11.2022. године којим се сматра да је тужба повучена. Не изјављујући жалбу против овог решења, тужилац је 16.12.2022. године ставио предлог за враћање у пређашње стање, који је одбачен као неблаговремен решењем истог суда Прр 162/22 од 19.01.2023. године, а тужиочева жалба против тог решења одбијена је решењем Вишег суд у Крагујевцу Гжрр 108/23 од 21.04.2023. године (које се побија ревизијом), којим је потврђено решење од 19.01.2023. године о одбачају предлога за враћање у пређашње стање. Иако је у ревизији наведено да је изјављена због погрешне примене материјалног права, ревизијом се указује да су нижестепени судови погрешно применили процесна правила садржана у одредбама Закона о парничном поступку којима је уређен институт враћања у пређашње стање, јер су погрешно рачунали почетак тока рока од осам дана за изјављивање предлога за враћање у пређашње стање прописаног одредбом члана 110. став 2. ЗПП од дана кад је уредно позвани пуномоћник тужиоца изостао са рочишта, а не од дана када му је достављено решење којим се сматра да је тужба повучена.

Имајући изложено у виду, Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, нити за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права. Побијаним другостепеним решењем одбијена је тужиочева жалба против решења о одбачају предлога за враћање у пређашње стање, којим се не окончава поступак, па иако се тужилац у ревизији позива на члан 404. став 1. ЗПП, нису испуњени услови да би се о ревизији тужиоца одлучило као изузетно дозвољеној у смислу цитиране законске одредбе јер се не ради о погрешној примени материјалног права (из којих разлога се може изјавити ревизија с позивом на члан 404. став 1. ЗПП) већ се ради о примени процесног правила из члана 110. ЗПП, којим је уређен институт враћања у пређашње стање, из којих се разлога посебна ревизија не може изјавити с позивом на члан 404. став 1. ЗПП.

Сходно изложеном, Врховни суд је донео одлуку као у првом ставу изреке, на основу члана 404. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5, у вези с чланом 420. ст. 2. и 6. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена, јер је изјављена против одлуке против које се по закону не може изјавити.

Наиме, Законом о парничном поступку је прописано да ревизија против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде (члан 420. став 2).

Против решења другостепеног суда странке могу изјавити ревизију само уколико се тим решењем поступак правноснажно завршава, у складу са одредбом члана 420. став 1. ЗПП. Таква су решења којима се тужба одбацује (због апсолутне ненадлежности суда, неуредности, недостатака у погледу страначке или парничне способности који нису отклоњени, због неблаговремености, као и у случају других процесних сметњи које спречавају вођење поступка). Сагласно одредбама истог члана, ревизија је увек дозвољена и против решења другостепеног суда којим се изјављена жалба одбацује, односно којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању жалбе (став 3), као и против решења којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању ревизије (став 4).

Како се ревизијом не побија решење другостепеног суда из члана 420. став 1. ЗПП којим је поступак правноснажно завршен, нити решење из члана 420. ст. 3. и 4. ЗПП, ревизија није дозвољена, због чега је одбачена другим ставом изреке овог решења, применом члана 413. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија

Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић