Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stava 2. tačke 3) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom nakon otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom, optužnicom Osnovnog javnog tužilaštva u Jagodini Kt 38/10 od 06.08.2010. godine protiv tužioca je pokrenut postupak za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stava 2. u vezi stavova 1. i 4. KZ. Optužnica je izmenjena 06.02.2012. godine tako što je tužiocu na teret stavljeno izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stava 1. KZ.

Tužilac je na osnovu licence koju je izdala Agencija za licenciranje stečajnih upravnika 22.11.2008. godine obavljao posao stečajnog upravnika. Dana 14.11.2011. godine tužilac je podneo zahtev za obnavljanje licence stečajnog upravnika. Rešenjem direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika od 09.12.2011. godine zahtev je odbačen na osnovu člana 23. stava 3. Zakona o stečaju zato što se protiv tužioca u Osnovnom sudu u Jagodini vodi krivični postupak K 1838/10. Tužilac je protiv navedenog rešenja pokrenuo upravni spor u kojem su tužba i zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijeni. Tužilac je brisan iz imenika stečajnih upravnika koji vodi Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Nakon dostavljanja navedenog rešenja, Privredni sud u Kragujevcu je razrešio tužioca dužnosti stečajnog upravnika u svim postupcima stečaja.

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Jagodini K 1838/10 od 04.06.2012. godine tužilac je oslobođen optužbe za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stava 1. KZ. Tužiocu je 27.08.2014. godine izdata licenca za obavljanje poslova stečajnog upravnika i upisan je u imenik stečajnih upravnika koji vodi Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno je da tužilac trpi običnu štetu zbog razrešenja dužnosti stečajnog upravnika u sudskim predmetima u iznosu od 1.086.714,00 dinara i izmaklu korist koja je za period od 09.12.2011. godine do 15.08.2012. godine obračunata u iznosu od 3.189.403,00 dinara. Iznos izmakle koristi obračunat je na osnovu podataka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika o isplaćenim konačnim ili preliminarnim nagradama koji su zaključeni, obustavljeni ili aktivni primenom procenta mogućeg učešća tužioca u izboru stečajnog upravnika u postupcima pokrenutim u navedenom periodu.

Prema stanovištu drugostepenog suda, tužbeni zahtev je osnovan prema članovima 154. i 172. ZOO jer je Osnovno javno tužilaštvo u Jagodini pokrenulo krivični postupak iako prethodno nije prikupilo nužne dokaze za pokretanje postupka što je prouzrokovalo štetu tužiocu, a rezultiralo je oslobađajućom presudom.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Pobijanom presudom je na osnovu pravilne primene člana 172. u vezi članova 154. i 189. ZOO usvojen tužbeni zahtev. Krivično gonjenje tužioca okončano je oslobađajućom presudom, pri čemu je u toku postupka Osnovno javno tužilaštvo u Jagodini menjalo optužnicu nastavljajući gonjenje tužioca za lakši oblik krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stava 1. KZ. U toku krivičnog postupka ni lakši oblik krivičnog dela nije dokazan iz čega sledi da je postupak pokrenut bez neophodnih dokaza. Za tužioca je nastala materijalna šteta jer je usled vođenja krivičnog postupka onemogućen da obavlja poslove stečajnog upravnika. Nepravilnost rada tužilaštva ogleda se u proizvoljnom pokretanju krivičnog postupka bez obezbeđivanja dokaza za krivično delo koje se dokazuje isključivo materijalnim dokazima. Visina naknade obične štete i izmakle koristi obračunata je imajući u vidu predmete u kojima je tužilac razrešen dužnosti stečajnog upravnika i predmete u kojima bi izvesno obavljao dužnost stečajnog upravnika. Stoga revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu metodologiju obračuna naknade štete nisu osnovani.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbio zahteve parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka jer tužena nije uspela u ovom postupku, a odgovor na reviziju koji je podneo tužilac nije bio potreban za ovu parnicu.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić