Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. у вези члана 403. става 2. тачке 3) Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), Врховни касациони суд је установио да ревизија није основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. става 2. тачке 2) Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према чињеничном стању утврђеном након отварања расправе пред другостепеним судом, оптужницом Основног јавног тужилаштва у Јагодини Кт 38/10 од 06.08.2010. године против тужиоца је покренут поступак за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. става 2. у вези ставова 1. и 4. КЗ. Оптужница је измењена 06.02.2012. године тако што је тужиоцу на терет стављено извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. става 1. КЗ.

Тужилац је на основу лиценце коју је издала Агенција за лиценцирање стечајних управника 22.11.2008. године обављао посао стечајног управника. Дана 14.11.2011. године тужилац је поднео захтев за обнављање лиценце стечајног управника. Решењем директора Агенције за лиценцирање стечајних управника од 09.12.2011. године захтев је одбачен на основу члана 23. става 3. Закона о стечају зато што се против тужиоца у Основном суду у Јагодини води кривични поступак К 1838/10. Тужилац је против наведеног решења покренуо управни спор у којем су тужба и захтев за преиспитивање судске одлуке одбијени. Тужилац је брисан из именика стечајних управника који води Агенција за лиценцирање стечајних управника. Након достављања наведеног решења, Привредни суд у Крагујевцу је разрешио тужиоца дужности стечајног управника у свим поступцима стечаја.

Правноснажном пресудом Основног суда у Јагодини К 1838/10 од 04.06.2012. године тужилац је ослобођен оптужбе за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. става 1. КЗ. Тужиоцу је 27.08.2014. године издата лиценца за обављање послова стечајног управника и уписан је у именик стечајних управника који води Агенција за лиценцирање стечајних управника.

На основу налазa и мишљења вештака утврђено је да тужилац трпи обичну штету због разрешења дужности стечајног управника у судским предметима у износу од 1.086.714,00 динара и измаклу корист која је за период од 09.12.2011. године до 15.08.2012. године обрачуната у износу од 3.189.403,00 динара. Износ измакле користи обрачунат је на основу података Агенције за лиценцирање стечајних управника о исплаћеним коначним или прелиминарним наградама који су закључени, обустављени или активни применом процента могућег учешћа тужиоца у избору стечајног управника у поступцима покренутим у наведеном периоду.

Према становишту другостепеног суда, тужбени захтев је основан према члановима 154. и 172. ЗОО јер је Основно јавно тужилаштво у Јагодини покренуло кривични поступак иако претходно није прикупило нужне доказе за покретање поступка што је проузроковало штету тужиоцу, а резултирало је ослобађајућом пресудом.

Нису основани ревизијски наводи којима се указује на погрешну примену материјалног права. Побијаном пресудом је на основу правилне примене члана 172. у вези чланова 154. и 189. ЗОО усвојен тужбени захтев. Кривично гоњење тужиоца окончано је ослобађајућом пресудом, при чему је у току поступка Основно јавно тужилаштво у Јагодини мењало оптужницу настављајући гоњење тужиоца за лакши облик кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. става 1. КЗ. У току кривичног поступка ни лакши облик кривичног дела није доказан из чега следи да је поступак покренут без неопходних доказа. За тужиоца је настала материјална штета јер је услед вођења кривичног поступка онемогућен да обавља послове стечајног управника. Неправилност рада тужилаштва огледа се у произвољном покретању кривичног поступка без обезбеђивања доказа за кривично дело које се доказује искључиво материјалним доказима. Висина накнаде обичне штете и измакле користи обрачуната је имајући у виду предмете у којима је тужилац разрешен дужности стечајног управника и предмете у којима би извесно обављао дужност стечајног управника. Стога ревизијски наводи којима се указује на погрешну методологију обрачуна накнаде штете нису основани.

Врховни касациони суд је, применом члана 414. става 1. ЗПП, одлучио као у првом ставу изреке.

Врховни касациони суд је, применом члана 165. става 1. у вези чланова 153. и 154. ЗПП, одбио захтеве парничних странака за накнаду трошкова ревизијског поступка јер тужена није успела у овом поступку, а одговор на ревизију који је поднео тужилац није био потребан за ову парницу.

Председник већа-судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић