Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i prekoračenja tužbenog zahteva pred drugostepenim sudom.

Revizija je dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao presudu u pobijanom delu primenom člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom – član 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Drugostepeni sud je nakon otvorene rasprave i izvedenih dokaza utvrdio da je tuženi od tužioca preko Agencije „Vega“ pozajmio 10.000 evra, ali da je 2000 evra dao Agenciji na ime provizije, te da je pozajmicom dobio 8.000 evra sa rokom vraćanja od tri meseca sa kamatom od 5% (što je zelenaška kamata), da je vratio 4.500 evra, a da je kao glavni dug ostao iznos od 5.500 evra. Kako je ostao nevraćeni dug od 5.500 evra, to je drugostepeni sud preinačio prvostepenu odluku, usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao istog da plati 5.500 evra sa kamatom, dok je zahtev u preostalom delu odbio kao neosnovan s pozivom na odredbe čl. 141, 557, 558. i 562. ZOO.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo. Izvedenim dokazima je pravilno zaključeno da tuženi duguje iznos od 5.500 evra na ime nevraćenog zajma (što tuženi nije ni sporio), a shodno citiranim odredbama čl. 557, 558. i 562. ZOO naznačeni iznos je u obavezi da vrati. Tuženi nije na vreme vratio pozajmljeni novac, pa shodno naznačenim članovima ZOO ima obavezu da na taj iznos plati i kamatu.

Neosnovani su navodi revizije da tužilac nema pravo na kamatu, jer je po zahtevu u vezi kamate odlučeno presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 176/18 od 12.03.2019. godine jer stavom trećim izreke te presude nije ukinuto rešenje VKS Rev 4698/19 od 09.09.2020. godine, te da se radi o presuđenoj stvari. Ovo iz razloga što se u ovom slučaju ne radi o istovetnom tužbenom zahtevu u pogledu kamate, a što je jedan od uslova za primenu instituta res iudicata. U naznačenoj presudi odlučeno je o zahtevu za isplatu kamate na devizne štedne uloge po viđenju, dok je u ovoj revizijskoj presudi odlučeno o kamati koja se naplaćuje u skladu sa zakonom (kamata od 04.05.2006. godine) koju propisuje Evropska centralna banka počev od 14.05.2006. do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do konačne isplate po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Neosnovani su revizijski navodi da je sud prekoračio tužbeni zahtev jer tužilac nije tražio da tuženi trpi namirenje i zakonske zatezne kamate, te da kamata nije bila ni ugovorena, jer kamata poveriocu pripada u slučaju docnje dužnika u pogledu vraćanja pozajmljenog novčanog iznosa i to po samom zakonu.

Pravilna je odluka suda u odnosu na troškove postupka.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković