.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2450/2020
09.07.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Mišković, advokat iz ..., ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Goran Novaković, advokat iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Mijo Kozomara, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1551/17 od 14.12.2017. godine, u sednici veća održanoj 09.07.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1551/17 od 14.12.2017. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 430/14 od 10.11.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, predlog tužene BB za prekid postupka u ovoj pravnoj stvari do okončanja postupka koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu u parnici P 1230/15. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju 3R 261/96 od 17.05.1996. godine, stekao pravo svojine na katastarskim parcelama navedenim u ovom stavu izreke i kući, kućni broj ..., izgrađenoj na katastarskoj parceli ..., sve upisano u list nepokretnosti broj ... KO ... Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženim na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 168.150,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1551/17 od 14.12.2017. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 430/14 od 10.11.2016. godine u stavu drugom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/20, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je, u svojstvu davaoca izdržavanja, sa sada pok. GG, kao primaocem izdržavanja, zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju dana 17.05.1996. godine. Navedenim ugovorom je predviđeno da će nakon smrti sada pok. GG, tužiocu na ime datog izdržavanja, pripasti pravo svojine na katastarskim parcelama: kp.br. ..., sa kućom, kućni broj ... sa kućištem, dvorištem i voćnjakom, kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ... i kp.br. ... Nakon smrti sada pok. GG vođen je ostavinski postupak, pa su na zaostavštini koju su činile: kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ... i kp.br. ..., kao i kuća, kućni broj ... izgrađena na kp.br. ..., oglašeni kao naslednici sada pok. DD, otac tužioca i tužena BB, kao deca sada pok. GG, sa udelima od po ½ idealnih delova. Sada pok. DD je ugovorom o poklonu preneo na tuženu VV pravo svojine na ½ idealnog dela navedenih nepokretnosti, koje je stekao po osnovu rešenja o nasleđivanju. Tužene su se uknjižene u listu nepokretnosti br. ... KO ... kao suvlasnice sa po ½ idealnih delova na katastarskim parcelama i na porodičnoj stambenoj zgradi postojećoj na katastarskoj parceli ... KO .... Na parcelama koje su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju i to: parceli kp.br. ..., kao i parceli ..., upisano je kao vlasnik Društvo za trgovinu i usluge „ĐĐ“ d.o.o. ..., dok je kao vlasnik parcele ... upisan EE sa udelom od 1/1. Na katastarskim parcelama ... i ... nalaze se porodične stambene zgrade na kojima je kao držalac upisan ŽŽ. Isto lice upisano je kao nosilac prava svojine na parcelama ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., ... i ..., sa udelom od 1/1. Tužena BB, kao i pravni prethodnik tužene VV i tužioca, su neke od parcela koje su nasleđene iza smrti sada pok. GG, otuđili.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, a imajući u vidu pravilo o teretu dokazivanja iz člana 231. Zakona o parničnom postupku, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca pravilno ocenivši da tužilac nije dokazao identitet parcela koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, koji je zaključio sa sada pok. GG i parcela na kojima traži utvrđenje prava svojine, iz kog razloga, a shodno članu 20. Zakona o osnovana svojinskopravnih odnosa, tužilac ne može steći pravo svojine na parcelama koje su predmet tužbenog zahteva.
Odredbom člana 231. stav 1. ZPP propisano je da ako sud na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice primeniće pravilo o teretu dokazivanja, dok je stavom 2. istog člana propisano da stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak i ostvarivanje prava, ako zakonom nije drugačije propisano.
U konkretnom slučaju, tužilac tužbom traži utvrđenje prava svojine na katastarskim parcelama: kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ... i kp.br. ..., kao i kuća, kućni broj ... izgrađenoj na kp.br. ..., po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, zaključenog sa sada pok. GG, kao primaocem izdržavanja, dana 17.05.1996. godine, čiji predmet su parcele koje nose druge brojeve od onih navedenih u tužbenom zahtevu (kp.br. ..., sa kućom, kućni broj ... sa kućištem, dvorištem i voćnjakom, kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ... i kp.br. ...). Tužene su uknjižene u listu nepokretnosti br. ... KO ... kao suvlasnice sa po ½ idealnih delova na katastarskim parcelama i na porodičnoj stambenoj zgradi postojećoj na katastarskoj parceli ... KO ..., na kojima tužilac traži utvrđenje prava svojine. Neke od navedenih parcela, koje su nasleđene iza smrti sada pok. GG, tužena BB i pravni prethodnik tužene VV i tužioca, su otuđili, dok su na parcelama koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju upisana treća lica, a ne primalac izdržavanja.
Imajući u vidu navedeno, a kako tužilac tokom postupka nije pružio pravno relevantne dokaze o identitetu katastarskih parcela navedenih u ugovoru o doživotnom izdržavanju i onih koje su bile predmet ostavinskog rešenja iza smrti sada pok. GG, a koje tužbom traži, odnosno kako nije dostavio odgovarajuće podatke iz javnih knjiga na osnovu kojih bi se mogla eventualno utvrditi geneza navedenih parcela, niti je predložio izvođenje dokaza veštačenjem na osnovu kog bi se ove parcele potom identifikovale na terenu, to je i po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilac ne može steći pravo svojine na parcelama navedenim u petitumu tužbe po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, jer nije dokazao da su u pitanju identične parcele.
Navodima revizije tužilac ponavlja navode istaknute u žalbi koje je drugostepeni sud cenio prilikom odlučivanja o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge koje u svemu prihvata i revizijski sud.
Neosnovano tužilac u reviziji ponovo ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo i to odredbu člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, budući da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbu člana 99. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da se odredbe ugovora primenjuju onako kako glase, kao i da se pri tumačenju spornih odredaba ne treba držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti, kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom. Takve navode tužilac je izneo i u žalbi, a iste je drugostepeni sud detaljno obrazložio, te ovo obrazloženje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odluka o zahtevu tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom člana 153. stav 1. u vezi člana 165. stav 1. ZPP. Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji, zbog čega mu ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
