У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је, у својству даваоца издржавања, са сада пок. ГГ, као примаоцем издржавања, закључио уговор о доживотном издржавању дана 17.05.1996. године. Наведеним уговором је предвиђено да ће након смрти сада пок. ГГ, тужиоцу на име датог издржавања, припасти право својине на катастарским парцелама: кп.бр. ..., са кућом, кућни број ... са кућиштем, двориштем и воћњаком, кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ... и кп.бр. ... Након смрти сада пок. ГГ вођен је оставински поступак, па су на заоставштини коју су чиниле: кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ... и кп.бр. ..., као и кућа, кућни број ... изграђена на кп.бр. ..., оглашени као наследници сада пок. ДД, отац тужиоца и тужена ББ, као деца сада пок. ГГ, са уделима од по ½ идеалних делова. Сада пок. ДД је уговором о поклону пренео на тужену ВВ право својине на ½ идеалног дела наведених непокретности, које је стекао по основу решења о наслеђивању. Тужене су се укњижене у листу непокретности бр. ... КО ... као сувласнице са по ½ идеалних делова на катастарским парцелама и на породичној стамбеној згради постојећој на катастарској парцели ... КО .... На парцелама које су предмет уговора о доживотном издржавању и то: парцели кп.бр. ..., као и парцели ..., уписано је као власник Друштво за трговину и услуге „ЂЂ“ д.о.о. ..., док је као власник парцеле ... уписан ЕЕ са уделом од 1/1. На катастарским парцелама ... и ... налазе се породичне стамбене зграде на којима је као држалац уписан ЖЖ. Исто лице уписано је као носилац права својине на парцелама ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., ... и ..., са уделом од 1/1. Тужена ББ, као и правни претходник тужене ВВ и тужиоца, су неке од парцела које су наслеђене иза смрти сада пок. ГГ, отуђили.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, а имајући у виду правило о терету доказивања из члана 231. Закона о парничном поступку, нижестепени судови су одбили тужбени захтев тужиоца правилно оценивши да тужилац није доказао идентитет парцела које су биле предмет уговора о доживотном издржавању, који је закључио са сада пок. ГГ и парцела на којима тражи утврђење права својине, из ког разлога, а сходно члану 20. Закона о основана својинскоправних односа, тужилац не може стећи право својине на парцелама које су предмет тужбеног захтева.

Одредбом члана 231. став 1. ЗПП прописано је да ако суд на основу изведених доказа не може са сигурношћу да утврди неку чињеницу, о постојању чињенице примениће правило о терету доказивања, док је ставом 2. истог члана прописано да странка која тврди да има неко право сноси терет доказивања чињенице која је битна за настанак и остваривање права, ако законом није другачије прописано.

У конкретном случају, тужилац тужбом тражи утврђење права својине на катастарским парцелама: кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ... и кп.бр. ..., као и кућа, кућни број ... изграђеној на кп.бр. ..., по основу уговора о доживотном издржавању, закљученог са сада пок. ГГ, као примаоцем издржавања, дана 17.05.1996. године, чији предмет су парцеле које носе друге бројеве од оних наведених у тужбеном захтеву (кп.бр. ..., са кућом, кућни број ... са кућиштем, двориштем и воћњаком, кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ..., кп.бр. ... и кп.бр. ...). Тужене су укњижене у листу непокретности бр. ... КО ... као сувласнице са по ½ идеалних делова на катастарским парцелама и на породичној стамбеној згради постојећој на катастарској парцели ... КО ..., на којима тужилац тражи утврђење права својине. Неке од наведених парцела, које су наслеђене иза смрти сада пок. ГГ, тужена ББ и правни претходник тужене ВВ и тужиоца, су отуђили, док су на парцелама које су биле предмет уговора о доживотном издржавању уписана трећа лица, а не прималац издржавања.

Имајући у виду наведено, а како тужилац током поступка није пружио правно релевантне доказе о идентитету катастарских парцела наведених у уговору о доживотном издржавању и оних које су биле предмет оставинског решења иза смрти сада пок. ГГ, а које тужбом тражи, односно како није доставио одговарајуће податке из јавних књига на основу којих би се могла евентуално утврдити генеза наведених парцела, нити је предложио извођење доказа вештачењем на основу ког би се ове парцеле потом идентификовале на терену, то је и по оцени Врховног касационог суда правилан закључак нижестепених судова да тужилац не може стећи право својине на парцелама наведеним у петитуму тужбе по основу уговора о доживотном издржавању, јер није доказао да су у питању идентичне парцеле.

Наводима ревизије тужилац понавља наводе истакнуте у жалби које је другостепени суд ценио приликом одлучивања о изјављеној жалби и за своју одлуку је дао јасне и образложене разлоге које у свему прихвата и ревизијски суд.

Неосновано тужилац у ревизији поново указује да су нижестепени судови погрешно применили материјално право и то одредбу члана 20. Закона о основама својинскоправних односа, будући да је у конкретном случају требало применити одредбу члана 99. Закона о облигационим односима, којом је прописано да се одредбе уговора примењују онако како гласе, као и да се при тумачењу спорних одредаба не треба држати дословног значења употребљених израза, већ треба истраживати заједничку намеру уговарача и одредбу тако разумети, како то одговара начелима облигационог права утврђеним овим законом. Такве наводе тужилац је изнео и у жалби, а исте је другостепени суд детаљно образложио, те ово образложење у свему прихвата и Врховни касациони суд.

Из наведених разлога, применом члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Одлука о захтеву тужиоца за накнаду трошкова поступка по ревизији, садржана у другом ставу изреке, донета је применом члана 153. став 1. у вези члана 165. став 1. ЗПП. Тужилац није успео у поступку по ревизији, због чега му не припада право на накнаду трошкова тог поступка.

Председник већа – судија

Бранислава Апостоловић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић