Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 331/24 od 30.07.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P2 1113/22 od 25.03.2024. godine u stavu trećem, odbijajućem delu stava četvrtog i u stavu petom izreke. Stavom drugim izreke odbijena je kao neosnovan zahtev tuženog za dosuđivanje troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja-protivtužena jesu blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešnog i nepotpunog utvrđenog činjeničnog stavnja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postpku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP-a učinjenim pred drugostepenim sudom, na koje se neosnovano ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak dana ...2022. godine. Iz bračne zajednice imaju jedno maloletno dete EE rođenu ...2022. godine. Zajednica života stranaka faktički je prestala u avgustu 2022. godine od kada maloletna EE živi sa majkom u iznajmljenom stanu. Zajedno sa njom žive i tužiljini roditelji. Na ime zakupnine plaćaju 100 evra, od čega tužilja plaća 50 evra. Tužilja je na odsustvu radi posebne nege deteta te joj je priznato pravo na ime naknade zarade u iznosu od 47.705,06 dinara. Nema nepokretnosti u svojini. Tuženi živi u iznajmljenom stanu za koji na ime zakupnine plaća 180 evra. U radnom je odnosu i njegova zarada je prosečno mesečno 82.666,00 dinara. Nema drugih nepokretnosti u svojini. Na ime izdržavanja maloletnog deteta mesečno uplaćuje iznos od 10.000,00 dinara. Osim maloletne EE parnične stranke nemaju zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica. Utvrđeno je da su mesečne potrebe maloletne EE u iznosu od 25.000,00 dinara. Tuženi se saglasio da se maloletna EE poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava a prema izveštaju centra za socijalni rad isti iskazuje interesovanje za ćerku, učestvuje u njenom izdržavanju, poseduje pozitivne roditeljske kompetencije i ima potrebne stambene uslove za brigu o detetu bez prisustva majke.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju polazeći od odredbe čl. 6, 61, 154, 160-162. Porodičnog zakona prvostepeni sud je vršenje roditeljskog prava nad maloletnom EE poverio majci, uredio način održavanja ličnih odnosa između maloletne EE i tuženog-njenog oca i obavezao tuženog da na ime dopirnosa za izdržavanje maloletne EE plaća iznos od 18% od zarade koju ostvaruje umanjenu za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Pri odlučivanju, prvostepeni sud je imao u vidu potrebe maloletne EE, koliko tužilac zarađuje na mesečnom nivou, primanja koja ostvaruje tužilja, stambene uslove u kojima živi maloletna EE, pa je shodno tome opredelio odluku vezano za vršenje roditeljskog prava nad maloletnom EE i kolika je obaveza tuženog u pogledu njegovog doprinosa za izdržavanje.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio argumentaciju prvostepenog suda. Zaključio je da je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno i da je pravilno primenjeno materijalno pravo. Pravilno je zaključeno da se prilikom odlučivanja vodilo računa o najboljem interesu maloletnog deteta u smislu člana 8. Porodičnog zakona. Shodno tome, uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletne EE sa svojim ocem a ovo imajući u vidu uzrast maloletne EE (nepune 2 godine) i izveštaj Centra za socijalni rad u Nišu. Zaključeno je da je s obzirom na taj uzrast, potrebno da se uspostavi blizak odnos deteta i tuženog kao oca da bi se održala emocionalna stabilnost deteta koja se postiže održavanjem kontakata sa oba roditelja i porodicama njihovog porekla. Sud je posebno cenio i deo izveštaja Centra za socijalni rad u kome je naznačeno da maloletna EE jeste vezana za majku ali je i pozitivna reakcija maloletne EE kada se susretne sa ocem, ima dobar kvalitet komunikacije i uspostavljeni odnos, na oca regauje pozitivno, kada je u naručju oca ne potražuje majku ni u situaciji kada je napustila prostoriju dok je otac okupirao pričajući o igračkama koje joj je poneo. Ista ne pokazuje nikakav strah niti otpor prema ocu i raduje se susretu sa njim što ukazuje da time iskazuje emotivnu privrženost ka ocu koji ima roditeljske kapacitete da se brine o maloletnoj EE. Shodno tome potvrdio je prvostepenu presudu.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepni sudovi postupili kada su shodno članu 61. stav 1. Porodičnog zakona doneli odluku o tome da se samostalno vršenje roditeljskog prava poveri tužilji kao majci a pravilno je odlučeno u pogledu načina održavanja ličnih kontakata između maloletne EE i ovde tuženog, kao oca. Ovo iz razloga što je evidentno da je u toku postupka izvedeno dovoljno dokaza da bi se izveo pravilan zaključak vezano za učestalost viđanja maloletne EE sa ocem bez obzira na njene godine a sve u cilju da bi se očuvala emocionalna stabilnost maloletne EE koja se postiže održavanjem konatakata sa oba roditelja i porodicama njihovog porekla. Maloletna EE ne pokazuje otpor prema ocu i raduje se susretu sa njim što ukazuje na okolnost da su nižestepeni sudovi pravilno ocenili, u smislu člana 6. Porodičnog zakona, šta je u najboljem interesu maloletne EE. Stoga je pravilno zaključeno da je od treće godine deteta maloletne EE u interesu da dođe do proširenog modela viđanja između nje i njenog oca a ukoliko bi se u tom smislu pojavili problemi, tužilja može tražiti promenu modela viđanja i održavanja kontakata deteta sa ocem.

Pravilno su nižestepni sudovi opredelili visinu izdržavanja koji je tužilac obavezan da plaća za maloletnu EE a shodno utvrđenim potrebama, koje su s obzirom na uzrast deteta pravilno opredeljene, a sve u smislu pravilne primene člana 160.-162. Porodičnog zakona.

Neosnovani su navodi revizije tužilje da su nižestepeni sudovi pogrešno zaključili da je procenat od 18% od mesečnih primanja tuženog adekvatan iznos sa kojim tuženi treba da doprinese izdržavanju maloletne ćerke. Ovo iz razloga što se mora imati u vidu, a što su nižestepeni sudovi pravilno zaključili, da se radi o detetu koje nema još pune tri godine a u kasnijem periodu može doći do izmene odluke suda u tom pogledu ukoliko dođe do promenjenih okolnosti.

Prema članu 61. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. U konkretnom slučaju izvedeni dokazi jasno ukazuju na okolnost da je poželjno da se ti kontakti između maloletne EE i oca ovde tuženog budu onako kako je predložio Centar za socijalni rad pa su stoga neprihvatljivi navodi iz revizije da sud nije pravilno cenio izveštaj Centra za socijalni rad u tom pogledu.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković