Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж2 331/24 од 30.07.2024. године одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Нишу П2 1113/22 од 25.03.2024. године у ставу трећем, одбијајућем делу става четвртог и у ставу петом изреке. Ставом другим изреке одбијена је као неоснован захтев туженог за досуђивање трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља-противтужена јесу благовремено изјавила ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешног и непотпуног утврђеног чињеничног ставња и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду применом одредбе члана 408. Закона о парничном постпку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку на коју Врховни суд пази по службеној дужности а нема ни других битних повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП-а учињеним пред другостепеним судом, на које се неосновано указује у ревизији.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су закључиле брак дана ...2022. године. Из брачне заједнице имају једно малолетно дете ЕЕ рођену ...2022. године. Заједница живота странака фактички је престала у августу 2022. године од када малолетна ЕЕ живи са мајком у изнајмљеном стану. Заједно са њом живе и тужиљини родитељи. На име закупнине плаћају 100 евра, од чега тужиља плаћа 50 евра. Тужиља је на одсуству ради посебне неге детета те јој је признато право на име накнаде зараде у износу од 47.705,06 динара. Нема непокретности у својини. Тужени живи у изнајмљеном стану за који на име закупнине плаћа 180 евра. У радном је односу и његова зарада је просечно месечно 82.666,00 динара. Нема других непокретности у својини. На име издржавања малолетног детета месечно уплаћује износ од 10.000,00 динара. Осим малолетне ЕЕ парничне странке немају законску обавезу издржавања других лица. Утврђено је да су месечне потребе малолетне ЕЕ у износу од 25.000,00 динара. Тужени се сагласио да се малолетна ЕЕ повери мајци на самостално вршење родитељског права а према извештају центра за социјални рад исти исказује интересовање за ћерку, учествује у њеном издржавању, поседује позитивне родитељске компетенције и има потребне стамбене услове за бригу о детету без присуства мајке.

При овако утврђеном чињеничном стању полазећи од одредбе чл. 6, 61, 154, 160-162. Породичног закона првостепени суд је вршење родитељског права над малолетном ЕЕ поверио мајци, уредио начин одржавања личних односа између малолетне ЕЕ и туженог-њеног оца и обавезао туженог да на име допирноса за издржавање малолетне ЕЕ плаћа износ од 18% од зараде коју остварује умањену за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање.

При одлучивању, првостепени суд је имао у виду потребе малолетне ЕЕ, колико тужилац зарађује на месечном нивоу, примања која остварује тужиља, стамбене услове у којима живи малолетна ЕЕ, па је сходно томе определио одлуку везано за вршење родитељског права над малолетном ЕЕ и колика је обавеза туженог у погледу његовог доприноса за издржавање.

Другостепени суд је у свему прихватио аргументацију првостепеног суда. Закључио је да је чињенично стање правилно и потпуно утврђено и да је правилно примењено материјално право. Правилно је закључено да се приликом одлучивања водило рачуна о најбољем интересу малолетног детета у смислу члана 8. Породичног закона. Сходно томе, уређен је начин одржавања личних односа малолетне ЕЕ са својим оцем а ово имајући у виду узраст малолетне ЕЕ (непуне 2 године) и извештај Центра за социјални рад у Нишу. Закључено је да је с обзиром на тај узраст, потребно да се успостави близак однос детета и туженог као оца да би се одржала емоционална стабилност детета која се постиже одржавањем контаката са оба родитеља и породицама њиховог порекла. Суд је посебно ценио и део извештаја Центра за социјални рад у коме је назначено да малолетна ЕЕ јесте везана за мајку али је и позитивна реакција малолетне ЕЕ када се сусретне са оцем, има добар квалитет комуникације и успостављени однос, на оца регаује позитивно, када је у наручју оца не потражује мајку ни у ситуацији када је напустила просторију док је отац окупирао причајући о играчкама које јој је понео. Иста не показује никакав страх нити отпор према оцу и радује се сусрету са њим што указује да тиме исказује емотивну приврженост ка оцу који има родитељске капацитете да се брине о малолетној ЕЕ. Сходно томе потврдио је првостепену пресуду.

По оцени Врховног суда, правилно су нижестепни судови поступили када су сходно члану 61. став 1. Породичног закона донели одлуку о томе да се самостално вршење родитељског права повери тужиљи као мајци а правилно је одлучено у погледу начина одржавања личних контаката између малолетне ЕЕ и овде туженог, као оца. Ово из разлога што је евидентно да је у току поступка изведено довољно доказа да би се извео правилан закључак везано за учесталост виђања малолетне ЕЕ са оцем без обзира на њене године а све у циљу да би се очувала емоционална стабилност малолетне ЕЕ која се постиже одржавањем конатаката са оба родитеља и породицама њиховог порекла. Малолетна ЕЕ не показује отпор према оцу и радује се сусрету са њим што указује на околност да су нижестепени судови правилно оценили, у смислу члана 6. Породичног закона, шта је у најбољем интересу малолетне ЕЕ. Стога је правилно закључено да је од треће године детета малолетне ЕЕ у интересу да дође до проширеног модела виђања између ње и њеног оца а уколико би се у том смислу појавили проблеми, тужиља може тражити промену модела виђања и одржавања контаката детета са оцем.

Правилно су нижестепни судови определили висину издржавања који је тужилац обавезан да плаћа за малолетну ЕЕ а сходно утврђеним потребама, које су с обзиром на узраст детета правилно опредељене, а све у смислу правилне примене члана 160.-162. Породичног закона.

Неосновани су наводи ревизије тужиље да су нижестепени судови погрешно закључили да је проценат од 18% од месечних примања туженог адекватан износ са којим тужени треба да допринесе издржавању малолетне ћерке. Ово из разлога што се мора имати у виду, а што су нижестепени судови правилно закључили, да се ради о детету које нема још пуне три године а у каснијем периоду може доћи до измене одлуке суда у том погледу уколико дође до промењених околности.

Према члану 61. став 1. Породичног закона прописано је да дете има право да одржава личне односе са родитељем са којим не живи. У конкретном случају изведени докази јасно указују на околност да је пожељно да се ти контакти између малолетне ЕЕ и оца овде туженог буду онако како је предложио Центар за социјални рад па су стога неприхватљиви наводи из ревизије да суд није правилно ценио извештај Центра за социјални рад у том погледу.

Имајући у виду изнето, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић