Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 78/20 od 27.02.2020. godine, usvojena je žalba tužilje i prvostepena presuda preinačena u pobijanom odbijajućem delu tužbenog zahteva za visinu doprinosa tuženog izdržavanju maloletne AA, utoliko što je pored dosuđenog iznosa od 150 evra dosuđen iznos od još 50 evra, koje je tuženi u obavezi da plaća do 05. u mesecu za tekući mesec, kako je to bliže navedeno tim stavom izreke. Obavezan je tuženi da tužilji maloletnoj AA na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 87/18) i našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda iz člana 374. stav 1. ZPP, jer drugostepeni sud u postupku odlučivanja o žalbi nije pogrešno primenio koju odredbu ovog zakona, a što je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja BB i tuženi su zasnovali vanbračnu zajednicu u kojoj imaju zajedničko maloletno dete AA, koja je rođena ... godine. Do polaska u školu AA je živela najpre sa oba roditelja u prvim godinama svog života, zatim je jedan period više boravila kod oca u ..., gde su se on i njegova majka brinuli o maloletnoj AA, da bi po polasku u školu AA isključivo živela sa majkom, a kod oca je provodila letnji raspust. Tokom godine tuženi maloletnu AA posećuje redovno, a te posete traju različito od 1 do 15 dana. Maloletna AA je učenica ... razreda Osnovne škole „...“ u ..., postiže odličan uspeh, izuzetan je đak i ima zapažene rezultate na takmičenjima iz matematike i lingvistike. Pored redovnih školskih obaveza ima i brojne vannastavne aktivnosti, uči dva strana jezika, trenira odbojku, pohađa časove glume i klavira. AA je sposobna da formira svoje mišljenje i precizno ga izrazi, a njena zrelost je iznad očekivane za taj kalendarski uzrast. Emotivno je vezana za oba roditelja, ali je sa majkom bliskija, poverava joj se, slobodna je u izražavanju svojih osećanja, a sa ocem ima formiranu emotivnu vezu, ali ne oseća jednaku bliskost kao prema majci. Maloletna AA živi sa majkom u ... u stanu veličine 68 m2, koji je tužilja BB kupila na kredit sa rokom otplate od 20 godina i mesečna rata iznosi 220 evra, a kredit je uzet pre nepunih godinu dana. Tužilja BB je ..., zaposlena u ... „...“ i prosečna zarada joj je 88.169,80 dinara. Tuženi je zaposlen kao ... u ... „...“ u ... i prosečna zarada mu je oko 500 evra, a pošto je ..., on u letnjem periodu svake godine po tom osnovu ostvari prihod koji je različite visine i kreće se od zanemarljivo malog do oko 500 evra. Tuženi nema drugih obaveza izdržavanja. Suvlasnik je stana u delu od 2/3 i da bi otkupio suvlasnički udeo svoje sestre podigao je kredit u ukupnom iznosu od 23.000 evra, pa mu je mesečna obaveza 174,66 evra, a kredit će otplaćivati do maja 2033. godine. Doprinos tuženog dosadašnjem izdržavanju maloletne AA bio je u tome što joj je kupovao poklone veće vrednosti, klavir, ajfon, tablet, hoverbord, a davao joj je i novac poslednjih najmanje godinu dana oko 50 evra mesečno. Troškovi vannastavnih aktivnosti za maloletnu AA su oko 5.300,00 dinara za školu glume, zatim troškovi putovanja 8 puta mesečno subotom i nedeljom, a povratna karta na relaciji ... – ... košta najmanje 540,00 dinara, zatim za dva strana jezika časovi koštaju 3.700,00 dinara mesečno, sportska aktivnost košta 1.800,00 dinara, pa ukupni troškovi izdržavanja, tj.stanovanja, ishrane, odeće, obuće, troškovi obaveznog osnovnog školovanja, troškovi dodatnog obrazovanja i vannastavnih aktivnosti iznose mesečno do 50.000,00 dinara. Između roditelja ne postoji adekvatna saradnja i dogovor u vezi sa zajedničkim detetom, a tuženi odbija da da saglasnost tužilji da se promeni prebivalište ili da sa detetom putuje u inostranstvo, što sve utiče i na odnos AA sa ocem. Prema mišljenju Centra za socijalni rad „Dunav“ u Inđiji u najboljem interesu deteta je da majka samostalno vrši roditeljsko pravo, a da se u pogledu saglasnosti za promenu prebivališta deteta otac delimično liši roditeljskog prava, kao i da se uredi model ostvarivanja ličnih kontakata maloletne AA sa ocem.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev u pogledu odluke o visini doprinosa tuženog dečijem izdržavanju. Dosuđenjem iznosa od 150 evra, prvostepeni sud je postupio u okviru minimalne sume izdržavanja, a prilikom odlučivanja imao je u vidu i sadržinu odredbe člana 163. stav 2. Porodičnog zakona.

Međutim, drugostepeni sud nalazi da dosuđeni iznos na ime izdržavanja nije adekvatan ni stvarnim potrebama maloletne tužilje, kao poverioca izdržavanja, a ni mogućnostima tuženog, kao dužnika izdržavanja. Imajući u vidu imovinske prilike tuženog, naročito da on nema obavezu izdržavanja prema drugim licima, osim prema maloletnoj AA, da je radno sposoban, mlad muškarac koji može da ostvari dodatnu zaradu i kao muzičar, drugostepeni sud je našao da je tuženi u mogućnosti da doprinosi dečijem izdržavanju sa iznosom od 200 evra mesečno. Iako tuženi ima kreditno zaduženje (mesečno oko 180 evra), kreditno zaduženje ima i majka, zakonska zastupnica maloletne tužilje, koja samostalno vrši roditeljsko pravo (mesečno oko 220 evra). Međutim, prema stanovištu drugostepenog suda okolnost što je tuženi kreditno zadužen ne može imati primat u odnosu na njegovu obavezu da doprinosi dečijem izdržavanju, pa ukoliko mesečna primanja tuženog nisu dovoljna za podmirivanjem vlastitih potreba i potreba maloletnog deteta, on je dužan da redukuje lične rashode, dok dete u tom pogledu ne može trpeti, jer su dečije potrebe egzistencijalne prirode i ne trpe redukovanje. Kako je utvrđeno da se radi o izuzetno nadarenom detetu, devojčici koja ima različita interesovanja i čije potrebe upravo u ovom uzrastu moraju biti zadovoljene maksimalno, prema stanovištu drugostepenog suda, u cilju njenog daljeg adekvatnog psihološkog i sociološkog razvoja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda kojom je preinačio prvostepenu odluku i dosudio veći iznos na ime izdržavanja, nije pravilna.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05...6/15) propisano je da se izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.). Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.). Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom (stav 4.).

Odredbom člana 162. istog zakona propisano je da poverilac izdržavanja može po svom izboru zahtevati da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (stav 1.). Ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (stav 2.). Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja (stav 3.).

Delimično su osnovani revizijski navodi kojima se ističe da je prilikom odlučivanja o visini dečijeg izdržavanja materijalno pravo pogrešno primenjeno. Imajući u vidu da je utvrđeno da je za zadovoljenje potreba maloletne AA mesečno potrebno oko 50.000,00 dinara, ali i činjenicu da je i tužilja dužna da doprinosi izdržavanju maloletne AA, ovaj sud je preinačio pobijanu presudu tako što je snizio obavezu tuženog na ime dečijeg izdržavanja sa iznosa od 200 evra mesečno na iznos od 150 evra čime je potvrđena prvostepena presuda. Prilikom određivanja visine dečijeg izdržavanja uzimaju se u obzir sve činjenice koje se tiču životnog standarda dužnika i njegovih imovinskih prilika. Oba roditelja su dužna da se radno angažuju na svaki zakonom dozvoljen način, pa i na štetu vlastitog komfora, da obezbede dovoljna sredstva za zadovoljenje potreba maloletnog detete. Kada mogućnosti roditelja nisu jednake, ni visina obaveze izdržavanja ne može biti jednaka. Veći deo troškova izdržavanja dužan je da snosi onaj roditelj čije su stvarne mogućnosti veće. U konkretnom slučaju, mogućnosti tuženog su nepovoljnije, jer je njegova zarada manja od zarade tužilje, a prihod koji on može da ostvari od muzike nije stalan. Skromnije mogućnosti na strani tuženog ne omogućuju da on sa većim iznosom učestvuje u izdržavanju maloletne AA i obaveza tuženog za izdržavanje maloletne AA u iznosu od 150 evra mesečno je određena u skladu sa kriterijumima propisanim članom 160. Porodičnog zakona, a saglasna je i sa sadržinom člana 162. Porodičnog zakona, odnosno predstavlja više od 15 % zarade tuženog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sudd je preinačio drugostepenu presudu tako što je prvostepenu presudu potvrdio, zbog čega je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Pravilna je odluka o troškovima prvostepenog postupka imajući u vidu da su isti pravilno odmereni primenom odredaba članova 153. i 154. ZPP.

Odluku iz stava drugog izreke, Vrhovni kasacioni sud doneo je primenom odredaba članova 153, 154. i 165. stav 2. ZPP, te je obavezana tužilja da tuženom na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara, i to na ime sastava revizije, shodno važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić