.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2639/2024
05.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Rosić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Jadranka Marjanović, advokat iz ..., radi utvređenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 386/23 od 21.02.2023. godine, u sednici održanoj 05.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 386/23 od 21.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 386/23 od 21.02.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 4568/18 od 30.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o poklonu nepokretnosti, zaključen 15.03.1988. godine između pokojnog VV, kao poklonodavca i pokojnog GG, kao poklonoprimca, overen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu pod Ov.br. 1032/88, što je tuženi dužan da prizna. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 331.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 386/23 od 21.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 4568/18 od 30.09.2021. godine. Stavom drugim izreke odbačena je kao nedozvoljena žalba advokata Gorana Markovića izjavljena protiv prvostepene presude. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajuću naknadu troškova.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca primenom člana 404. stav 2 Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu nepokretnost zaključenog između pokojnog VV, kao poklonodavca i pokojnog GG, kao poklonoprimca. Po oceni nižestepenih sudova sporni ugovor o poklonu od 15.03.1988.godine zaključen je u skladu sa članom 4. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik SRS“, broj 43/81...40/89), pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima za utvrđenje ništavosti ugovora, zbog čega su sudovi odlučili odbijanjem tužbenog zahteva. Tužilac navodima revizije osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, a uz reviziju nije dostavio niti se pozvao na presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjeničnopravnoj stvari.
Imajući u vidu da se radi o parnici u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od utvrđenja činjenica u svakom konkretnom slučaju, relevantnih za primenu materijalnog prava, a nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenje prava, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.03.2013. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 500.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu sa zahtevom za nenovčano potraživanje u kome utvrđena vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Kako troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni tuženom za vođenje ove parnice, Vrhovni sud je primenom člana 154. stav 1. u vezi člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
