.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 2639/2024
05.03.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Марине Милановић, Весне Мастиловић, Мирјане Андријашевић и Иване Рађеновић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Славица Росић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Јадранка Марјановић, адвокат из ..., ради утвређења ништавости уговора, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 386/23 од 21.02.2023. године, у седници одржаној 05.03.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 386/23 од 21.02.2023. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 386/23 од 21.02.2023. године.
ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова одговора на ревизију.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Крагујевцу П 4568/18 од 30.09.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да се утврди да је ништав и не производи правно дејство уговор о поклону непокретности, закључен 15.03.1988. године између покојног ВВ, као поклонодавца и покојног ГГ, као поклонопримца, оверен пред Општинским судом у Крагујевцу под Ов.бр. 1032/88, што је тужени дужан да призна. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом на име трошкова парничног поступка исплати 331.500,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 386/23 од 21.02.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Крагујевцу П 4568/18 од 30.09.2021. године. Ставом другим изреке одбачена је као недозвољена жалба адвоката Горана Марковића изјављена против првостепене пресуде. Ставом трећим изреке одбијен је као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.
Тужени је поднео одговор на ревизију, захтевајућу накнаду трошкова.
Испитујући дозвољеност ревизије тужиоца применом члана 404. став 2 Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 10/23), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови из става 1. истог члана да се дозволи одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.
Одредбом члана 404. став 1. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Предмет тражене правне заштите је утврђење ништавости уговора о поклону непокретност закљученог између покојног ВВ, као поклонодавца и покојног ГГ, као поклонопримца. По оцени нижестепених судова спорни уговор о поклону од 15.03.1988.године закључен је у складу са чланом 4. став 2. Закона о промету непокретности („Службени гласник СРС“, број 43/81...40/89), па нису испуњени услови из члана 103. став 1. Закона о облигационим односима за утврђење ништавости уговора, због чега су судови одлучили одбијањем тужбеног захтева. Тужилац наводима ревизије оспорава правилност утврђеног чињеничног стања што не може бити разлог за изјављивање посебне ревизије, a уз ревизију није доставио нити се позвао на пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању судова у истој или битно сличној чињеничноправној ствари.
Имајући у виду да се ради о парници у којoj одлука о основаности тужбеног захтева зависи од утврђења чињеница у сваком конкретном случају, релевантних за примену материјалног права, а нема потребе за уједначавањем судске праксе, разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни за новим тумачење права, Врховни суд налази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, па је у складу с тим одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизија на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизије тужиоца није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој правној ствари поднета је 14.03.2013. године, а вредност предмета спора означена у тужби је 500.000,00 динара.
Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору са захтевом за неновчано потраживање у коме утврђена вредност предмета спора не прелази законом прописани имовински цензус за допуштеност ревизије по члану 403. став 3. ЗПП, то је Врховни суд нашао да изјављена ревизија није дозвољена.
Из тог разлога, Врховни суд је применом одредбе члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.
Како трошкови одговора на ревизију нису били потребни туженом за вођење ове парнице, Врховни суд је применом члана 154. став 1. у вези члана 165. став 1. ЗПП одлучио као у ставу трећем изреке.
Председник већа – судија
Бранка Дражић с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
