Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca DP za građevinarstvo „Blaško gradnja“ d.o.o. iz Kule, koga zastupa Zoran Prekrajac advokat iz ..., protiv tuženih AA iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Papović advokat iz ... i GP „Blaško“ d.o.o. iz Beograda, radi proglašenja nedopustivosti izvršenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 731/19 od 05.12.2019. godine, u sednici veća održanoj 02.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 731/19 od 05.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 1281/15 od 27.02.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je nedopušteno izvršenje na popisanim pokretnim stvarima, kao na zapisniku izvršitelja Veljka Guberinića iz ... poslovni broj I.I. ../2015 od 19.05.2015. godine, što su tuženi dužni priznati i trpeti. Stavom trećim izreke, određeno je da će se posle pravnosnažnosti presude popisane pokretne stvari, kao na zapisniku iz prethodnog stava, izuzeti od izvršenja u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli, u predmetu I-1022/2014. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 64.734,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 731/19 od 05.12.2019. godine, usvojena je žalba tuženog i preinačena je presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 1281/15 od 27.02.2018. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je nedopušteno izvršenje na popisanim pokretnim stvarima, kao na zapisniku izvršitelja Veljka Guberinića iz ... poslovni broj I.I. ../2015 od 19.05.2015. godine, što su tuženi dužni priznati i trpeti, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom AA naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) i ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Stavom 4. istog člana propisano je da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.)

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (donete u postupku o sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.11.2015. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 226.328,31 dinara. Iz navednog proizlazi da je pobijana drugostepena presuda doneta u postupku o sporu male vrednosti u kojem revizija nije dozvoljena. U toj vrsti spora dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tačka 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. i 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća- sudija
Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić