Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиоца ДП за грађевинарство „Блашко градња“ д.о.о. из Куле, кога заступа Зоран Прекрајац адвокат из ..., против тужених АА из ..., чији је пуномоћник Радослав Паповић адвокат из ... и ГП „Блашко“ д.о.о. из Београда, ради проглашења недопустивости извршења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 731/19 од 05.12.2019. године, у седници већа одржаној 02.07.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 731/19 од 05.12.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врбасу, Судска јединица у Кули П 1281/15 од 27.02.2018. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца. Ставом другим изреке, утврђено је да је недопуштено извршење на пописаним покретним стварима, као на записнику извршитеља Вељка Губеринића из ... пословни број И.И. ../2015 од 19.05.2015. године, што су тужени дужни признати и трпети. Ставом трећим изреке, одређено је да ће се после правноснажности пресуде пописане покретне ствари, као на записнику из претходног става, изузети од извршења у извршном поступку који се води пред Основним судом у Врбасу, Судска јединица у Кули, у предмету И-1022/2014. Ставом четвртим изреке, обавезани су тужени да тужиоцу накнаде трошкове парничног поступка у износу од 64.734,00 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде до исплате.

Пресудом Вишег суда у Сомбору Гж 731/19 од 05.12.2019. године, усвојена је жалба туженог и преиначена је пресуда Основног суда у Врбасу, Судска јединица у Кули П 1281/15 од 27.02.2018. године тако што је одбијен тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је недопуштено извршење на пописаним покретним стварима, као на записнику извршитеља Вељка Губеринића из ... пословни број И.И. ../2015 од 19.05.2015. године, што су тужени дужни признати и трпети, као и захтев за накнаду трошкова парничног поступка. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом АА накнади трошкове жалбеног поступка у износу од 12.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, у смислу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013- УС, 55/2014, 87/2018, 18/2020, у даљем тексту: ЗПП) и оценио да ревизија тужиoца није дозвољена.

Чланом 468. став 1. ЗПП прописано је да спорови мале вредности јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Ставом 4. истог члана прописано је да се као спорови мале вредности сматрају и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац навео у тужби не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 2.)

Чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда (донете у поступку о спору мале вредности) није дозвољена ревизија.

Тужба у овој правној ствари поднета је 09.11.2015. године, а као вредност предмета спора означен је износ од 226.328,31 динара. Из наведног произлази да је побијана другостепена пресуда донета у поступку о спору мале вредности у којем ревизија није дозвољена. У тој врсти спора дозвољеност ревизије се не цени према одредби члана 13. став 1. тачка 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 55/14), односно новелираној одредби члана 403. став 2. тач. 2. и 3. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је применом члана 413. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа- судија
Бранислава Апостоловић,с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић