Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2681/2019
21.01.2021. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Pavlović, advokat iz ..., protiv tuženih – protivtužilaca BB i VV, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Lončar, advokat iz ..., radi isplate po tužbi i utvrđenja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženih – protivtužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4345/18 od 30.10.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženih – protivtužilaca BB i VV, oboje iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4345/18 od 30.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 369/2017 od 17.07.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezani su tuženi – protivtužioci da tužiocu – protivtuženom solidarno isplate na ime vraćanja zajma iznos od 8.173.788,27 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.08.2017. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 8.173.788,27 dinara za period od 01.11.2011. godine do 11.08.2017. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je primarni protivtužbeni zahtev tuženih – protivtužilaca za utvrđenje ništavosti potvrde od 11.08.2017. godine i da ista ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom četvrtim izreke, odbijen je eventualni protivtužbeni zahtev tuženih – protivtužilaca kojima je tražen poništaj potvrde od 11.08.2017. godine i da ista ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom petim izreke, obavezani su tuženi – protivtužioci da tužiocu – protivtuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 455.046,82 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4345/18 od 30.10.2018. godine, žalba tužioca – protivtuženog je usvojena, a žalba tuženih – protivtužilaca je delimično usvojena, presuda Višeg suda u Novom Sadu P 369/17 od 17.07.2018. godine preinačena je u delu odluke iz stavova prvog i drugog izreke, tako što se tuženi – protivtužioci obavezuju da tužiocu – protivtuženom umesto iznosa od 8.173.788,27 dinara, solidarno isplate iznos od 80.700 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i kamatu na taj iznos za period od 01.11.2011. godine do 25.12.2012. godine, po stopi Evropske centralne banke u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, a počev od 25.12.2012. godine pa do isplate, kamatu po stopi propisanoj članom 4. Zakona o zateznoj kamati, dok se u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu žalba tuženih – protivtužilaca odbija i prvostepena presuda potvrđuje (stav prvi izreke). Tuženi – protivtužioci su obavezani da tužiocu – protivtuženom isplate iznos od 239.337,88 dinara na ime naknade troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi - protivtužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženih - protivtužilaca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni bitne povrede odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP, na koje se neosnovano ukazuje revizijom, jer je drugostepeni sud u toku postupka pravilno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku, pa je odlučio pravilnom primenom člana 386. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac i tuženi su dugogodišnji poznanici, obzirom da je tužilac kao advokat obavljao mnoge pravne poslove za tužene. U toku 2010. godine tužilac se zbog bolesti odlučio na prodaju stana sa kancelarijom koji se nalazi u ulici ... broj .. u ..., pa je između njega i tuženih postignut dogovor o kupoprodaji navedenog stana za ugovorenu kupoprodajnu cenu od 85.000 evra. Dogovor parničnih stranaka je realizovan dana 15.08.2011. godine, tako što je između tužioca kao prodavca i tužene VV kao kupca zaključen ugovor o kupoprodaji nepokretnosti – stana bliže opisanog u obrazloženju prvostepene presude. U ugovoru je navedeno da kupoprodajna cena iznosi 126.000 evra, da je kupac isplatio deo ugovorene cene prodavcu u iznosu od 23.000 evra, a da će ostatak cene isplatiti nakon što mu banka odobri sredstva po osnovu kredita. Potpisi ugovorača su istog dana overeni pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod Ov.3 ../11. Stvarna cena koja je dogovrena između parničnih stranaka iznosila je 85.000 evra, ali je u ugovoru naveden veći iznos, jer je tuženoj VV prilikom ugovaranja stambenog kredita predočeno da se ugovorena kupoprodajna cena mora povećati za 1/3 vrednosti kako bi joj bio odobren kredit u traženom iznosu od 85.000 evra. Dana 09.09.2011. godine tuženoj su isplaćena sredstva po osnovu kredita, nakon čega je tužiocu isplaćena ugovorena kupoprodajna cena u iznosu od 85.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Istog dana tuženi su zajedno predložili tužiocu da im pozajmi 85.000 evra koje je primio na ime isplate kupoprodajne cene, uz obavezu da mu pozajmljeni novac vrate u roku od 30 dana. Tužilac je prihvatio predlog tuženih i pozajmio im je traženi novac. Pismeni ugovor o zajmu nije zaključen s obzirom na dugogodišnje poznanstvo i poslovnu saradnju parničnih stranaka tokom koje se razvilo međusobno poverenje i poštovanje. Tokom 2012. godine tuženi su tužiocu vratili deo zajma u iznosu od 4.300 evra. Nakon toga tužilac je od tuženih više puta tražio da mu vrate preostali novac, što isti nisu učinili, iako su obećavali da će izmiriti svoje obaveze. Dana 11.08.2017. godine sačinjena je pismena potvrda u kojoj je navedeno da su u septembru 2011. godine tuženi pozajmili od tužioca dinarsku protivvrednost 85.000 evra i da su se obavezali da pozajmljeni novac vrate zajmodavcu u roku od 30 dana. Takođe je navedeno da su tuženi tokom 2012. godine vratili tužiocu deo zajma u iznosu od 4.300 evra u dinarskoj protivvrednosti, te da su ostali u obavezi da vrate 80.700 evra tužiocu. Konstatovano je da će se na poleđini potvrde upisivati svaki povrat novca, koji će se potpisivati od strane tužioca i tuženih. Navedenu potvrdu potpisali su zajmoprimci BB i VV.