Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postuka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe koja bi mogla predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužilaca nema.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. GG nije imala naslednike u prvom naslednom redu, njen jedini zakonski naslednik u drugom naslednom redu je njen brat sada pok. DD, a njegovi zakonski naslednici su tužioci, po osnovu priloženih ostavinskih rešenja, zbog čega tužioci jesu aktivno legitimisani u ovoj parnici. Predmetna nepokretnost bila je sastavni deo kp.br. .. površine 1,88 ha, a prvim popisnim katastrom iz 1952. godine upisana je na ĐĐ. Promenom .. ĐĐ istu je ugovorom Ov. br. ../54 prodao EE u punoj površini. Promenom .. na osnovu ugovora Ov. br. ../57 cela površina od 1,88 ha prevedena je na kupca Poljoprivredno dobro „ŽŽ“. Promenom .. površina kp.br. .. od 1,88 ha cepana je, pa su od nje nastale kp.br. .. površine 75 ari koja se knjiži na Poljoprivredno dobro „ŽŽ“ i kp.br. .. površine 1,13 ha koja se knjiži na DD, a osnov knjiženja je prijava .. od 08.04.1957. godine i ugovor Ov. br. ../57 od 08.04.1957. godine. Promenom .. na osnovu prijave .. od 14.06.1961. godine, na osnovu poravnanja Okružnog suda Novi Pazar 547/53 od 05.03.1954. godine, na celoj kp.br. .. površine 1,33 ha umesto DD upisana je GG. Promenom .. kp.br. .. površine 1,33 ha cepana je na kp.br. .. površine 76,51 ari koja ostaje na ime GG, dok se preostali deo parcele površine 36,80 ari upisuje na Oglednu stanicu za voćarstvo ..., kao osnov promene se navodi „po izvršenom premeru“ i takvo stanje ostaje sve do izrade novog premernog katastarskog operata na osnovu aerosnimka iz 1986. godine koji je bio važeći sve do 27.12.2000. godine. Ta površina novim katastarskim premerom koji je bio na snazi od 01.01.1980. godine do 27.12.1987. godine postala je deo nove kp.br. .. koja je upisana na Poljoprivrednu zadrugu „ZZ“ ... kao društvena svojina i to pored ostalih parcela i kp.br. .. opisana kao vrt prve klase površine 92,50 ari, a površina parcele 36,80 ari bila je u posedu GG sve do promene .., a promenom .., a na osnovu presude broj .. cela kp.br. .. prešle na DD i promenom .. na osnovu zapisnika br. .. od 26.02.1987. godine kp.br. .. upisana je na II i kasnije na njegove zakonske naslednike. Navedeno je utvrđeno veštačenjem od strane veštaka geometra koji je u nalazu naveo i da je tretirao sve promene i pravne osnove, ali da za mnoge pravne osnove vezano za kp.br. .. u katastarskom operatu ne postoji trag u osnovama ni promenama, kao ni o ugovoru o kupoprodaji između Zemljoradničke zadruge „ZZ“ kao prodavca i ovde tuženog kao kupca, čiji je predmet upravo kp.br. .. . Postupajući po primedbama datim u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev. 884/2016 od 06.04.2017. godine, na koji način je Opština Novi Pazar došla do spornih nepokretnosti, tuženi je priložio ugovor o kupoprodaji overen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru Ov. br. ../86 od 29.08.1986. godine, kojim se potvrđuje da je tuženi od Zemljoradničke zadruge „ZZ“ koja je u vreme zaključena ugovora bila upisana kao vlasnik (korisnik) na kp.br. .., kupio predmetnu parcelu i uz nju i druge parcele radi namirivanja ranijih sopstvenika parcela koje su izuzete u eksproprijaciji radi formiranja gradskih ulica u naselju „JJ“, da je članom 2. ugovora propisana cena od 100.000,00 dinara po jednom aru, a članom 3. određen rok za isplatu, a da je cena prema navodima tuženog u celini isplaćena i da druga strana nije osporavala te navode.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilaca nalazeći da tužioci nisu dokazali da je sada pok. GG bila vlasnik predmetnog zemljišta u momentu smrti (...2000. godine). Jedini dokaz koji dovodi u vezu ovo zemljište sa sada pok. GG je podatak iz posedovnog lista popisnog katastra pre 1962. godine, ali u popisnom katastru su se vodili podaci o zemljištu, ali se nisu vodili podaci o pravima na zemljištu i nosiocima prava na zemljištu, tako da podaci iz popisnog katastra nisu dokaz o vlasništvu na predmetnoj nepokretnosti. Nasuprot tužiocima, tuženi je ugovorom o kupoprodaji predmetne nepokretnosti dao valjan pravni osnov za sticanje vlasništva na predmetnoj nepokretnosti.

Odredbom člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stavom 1. propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem, a stavom 2. da se pravo svojine stiče i odlukom državnog organa na način i pod uslovima određenim zakonom.

Odredbom člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

Tužioci nisu dokazali da je sada pok. GG u momentu smrti ...2000. godine bila vlasnik predmetne nepokretnosti u smislu člana 20. i 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a nasuprot njima tuženi je prezentirao ugovor o kupoprodaji predmetne nepokretnosti kao valjan pravni osnov, jer je kupoprodaja izvršena od strane ovlašćenih lica, prodavca Zemljoradničke zadruge „ZZ“ koju je zastupao direktor KK i kupca Opštine Novi Pazar koju je zastupao predsednik Salih Priševac, pred nadležnim organom imovinsko – pravnom službom SO Novi Pazar, jer je u pitanju prenos nepokretnosti koja je bila u društvenoj svojini, te nema promena iz jednog oblika svojine u drugi (nije bilo potrebno javno oglašavanje ni traženje odobrenja nadležnog organa) sve shodno tada važećem Zakonu o prometu nepokretnosti (SLGL SFJR br. 43/81, 24/85...) po članu 2. stav 1., članu 4. stav 1. tačka 2. i članu 18. stav 1. Zbog navedenog pravilna je odluka nižestepnih sudova da tuženi nije u obavezi da tužiocima kao pravnim sledbenicima sada pok. GG na ime oduzetog zemljišta isplati odgovarajuću naknadu, odnosno preda u posed drugu odgovarajuću nepokretnost.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić