Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су благовремено изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног постука и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...55/14), Врховни касациони суд је утврдио да ревизија тужилаца није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности. Других битних повреда одредаба парничног поступка из наведене законске одредбе која би могла представљати основ за уважавање ревизије тужилаца нема.

Према утврђеном чињеничном стању, сада пок. ГГ није имала наследнике у првом наследном реду, њен једини законски наследник у другом наследном реду је њен брат сада пок. ДД, а његови законски наследници су тужиоци, по основу приложених оставинских решења, због чега тужиоци јесу активно легитимисани у овој парници. Предметна непокретност била је саставни део кп.бр. .. површине 1,88 ха, а првим пописним катастром из 1952. године уписана је на ЂЂ. Променом .. ЂЂ исту је уговором Ов. бр. ../54 продао ЕЕ у пуној површини. Променом .. на основу уговора Ов. бр. ../57 цела површина од 1,88 ха преведена је на купца Пољопривредно добро „ЖЖ“. Променом .. површина кп.бр. .. од 1,88 ха цепана је, па су од ње настале кп.бр. .. површине 75 ари која се књижи на Пољопривредно добро „ЖЖ“ и кп.бр. .. површине 1,13 ха која се књижи на ДД, а основ књижења је пријава .. од 08.04.1957. године и уговор Ов. бр. ../57 од 08.04.1957. године. Променом .. на основу пријаве .. од 14.06.1961. године, на основу поравнања Окружног суда Нови Пазар 547/53 од 05.03.1954. године, на целој кп.бр. .. површине 1,33 ха уместо ДД уписана је ГГ. Променом .. кп.бр. .. површине 1,33 ха цепана је на кп.бр. .. површине 76,51 ари која остаје на име ГГ, док се преостали део парцеле површине 36,80 ари уписује на Огледну станицу за воћарство ..., као основ промене се наводи „по извршеном премеру“ и такво стање остаје све до израде новог премерног катастарског операта на основу аероснимка из 1986. године који је био важећи све до 27.12.2000. године. Та површина новим катастарским премером који је био на снази од 01.01.1980. године до 27.12.1987. године постала је део нове кп.бр. .. која је уписана на Пољопривредну задругу „ЗЗ“ ... као друштвена својина и то поред осталих парцела и кп.бр. .. описана као врт прве класе површине 92,50 ари, а површина парцеле 36,80 ари била је у поседу ГГ све до промене .., а променом .., а на основу пресуде број .. цела кп.бр. .. прешле на ДД и променом .. на основу записника бр. .. од 26.02.1987. године кп.бр. .. уписана је на ИИ и касније на његове законске наследнике. Наведено је утврђено вештачењем од стране вештака геометра који је у налазу навео и да је третирао све промене и правне основе, али да за многе правне основе везано за кп.бр. .. у катастарском операту не постоји траг у основама ни променама, као ни о уговору о купопродаји између Земљорадничке задруге „ЗЗ“ као продавца и овде туженог као купца, чији је предмет управо кп.бр. .. . Поступајући по примедбама датим у пресуди Врховног касационог суда Рев. 884/2016 од 06.04.2017. године, на који начин је Општина Нови Пазар дошла до спорних непокретности, тужени је приложио уговор о купопродаји оверен пред Општинским судом у Новом Пазару Ов. бр. ../86 од 29.08.1986. године, којим се потврђује да је тужени од Земљорадничке задруге „ЗЗ“ која је у време закључена уговора била уписана као власник (корисник) на кп.бр. .., купио предметну парцелу и уз њу и друге парцеле ради намиривања ранијих сопственика парцела које су изузете у експропријацији ради формирања градских улица у насељу „ЈЈ“, да је чланом 2. уговора прописана цена од 100.000,00 динара по једном ару, а чланом 3. одређен рок за исплату, а да је цена према наводима туженог у целини исплаћена и да друга страна није оспоравала те наводе.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили тужбени захтев тужилаца налазећи да тужиоци нису доказали да је сада пок. ГГ била власник предметног земљишта у моменту смрти (...2000. године). Једини доказ који доводи у везу ово земљиште са сада пок. ГГ је податак из поседовног листа пописног катастра пре 1962. године, али у пописном катастру су се водили подаци о земљишту, али се нису водили подаци о правима на земљишту и носиоцима права на земљишту, тако да подаци из пописног катастра нису доказ о власништву на предметној непокретности. Насупрот тужиоцима, тужени је уговором о купопродаји предметне непокретности дао ваљан правни основ за стицање власништва на предметној непокретности.

Одредбом члана 20. Закона о основама својинскоправних односа, ставом 1. прописано је да се право својине стиче по самом закону, на основу правног посла и наслеђивањем, а ставом 2. да се право својине стиче и одлуком државног органа на начин и под условима одређеним законом.

Одредбом члана 33. Закона о основама својинскоправних односа прописано је да на основу правног посла право својине на непокретности стиче се уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин одређен законом.

Тужиоци нису доказали да је сада пок. ГГ у моменту смрти ...2000. године била власник предметне непокретности у смислу члана 20. и 33. Закона о основама својинскоправних односа, а насупрот њима тужени је презентирао уговор о купопродаји предметне непокретности као ваљан правни основ, јер је купопродаја извршена од стране овлашћених лица, продавца Земљорадничке задруге „ЗЗ“ коју је заступао директор КК и купца Општине Нови Пазар коју је заступао председник Салих Пришевац, пред надлежним органом имовинско – правном службом СО Нови Пазар, јер је у питању пренос непокретности која је била у друштвеној својини, те нема промена из једног облика својине у други (није било потребно јавно оглашавање ни тражење одобрења надлежног органа) све сходно тада важећем Закону о промету непокретности (СЛГЛ СФЈР бр. 43/81, 24/85...) по члану 2. став 1., члану 4. став 1. тачка 2. и члану 18. став 1. Због наведеног правилна је одлука нижестепних судова да тужени није у обавези да тужиоцима као правним следбеницима сада пок. ГГ на име одузетог земљишта исплати одговарајућу накнаду, односно преда у посед другу одговарајућу непокретност.

Како се ни осталим наводима ревизије не доводи у сумњу правилност побијане пресуде, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде, применом одредбе члана 414. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија,

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић