Rev 2750/2024 3.1.2.14; Prelazak zaostavštine na naslednike

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2750/2024
29.02.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Zorice Bulajić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Boris Šušnjar advokat iz ..., protiv tuženih „Raiffeisen Banka“ ad Beograd, BB iz ... i Privrednog društva „B2“ holding kapital doo Beograd, radi poništaja i utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2327/2023 od 28.09.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 29.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2327/2023 od 28.09.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2327/2023 od 28.09.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2327/2023 od 28.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 163/2022 od 22.05.2023. godine u prvom, drugom i trećem stavu izreke, kojim su odbijeni primarni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi njegova nasledna izjava u predmetu raspravljanja zaostavštine pokojne VV, rođene ... pred Osnovnim sudom u Novom Sadu br. O. 2468/14 i broj O. 4332/16 kojim je označen kao naslednik u ½ dela i eventualni tužbeni zahtev kojim je tražio da se utvrdi da je apsolutno ništavo rešenje za naknadno pronađenu imovinu O 4332/16 od 19.09.2016. godine i rešenje O 2468/14 od 09.12.2014. godine, oba doneta od strane Osnovnog suda u Novom Sadu, kao i da se tuženi obavežu da tužiocu solidarno naknade troškove postupka i obavezan tužilac da nadoknadi tuženom „B2“ holding kapital doo Beograd troškove postupka u iznosu od 9.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava blagovremeno izjavio posebnu reviziju.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava. Iz navedene odredbe jasno sledi da bitne povrede odredaba prničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nisu zakonski razlozi za posebnu reviziju. Zato se Vrhovni sud, prilikom ocene njene dozvoljenosti u ovom sporu, nije upuštao u razmatranje navoda kojima je tužilac obrazložio svoje tvrdnje o pogrešnoj primeni procesnih odredbi, odnosno nedostacima utvrđenog činjeničnog stanja.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjeničnopravnim spor ovima koje bi, zbog drugačijeg presuđenja, opravdavale potrebu da se o tužiočevoj posebnoj reviziji odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse.

U ovom sporu nije potrebno ni novo tumačenje prava. Prema odredbi člana 214. stav 4. Zakona o nasleđivanju, naslednik koji se odrekao nasleđa može zahtevati poništaj izjave o odricanju ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude. Tužilac tokom postupka nije izneo činjenice o manama volje, kao razlozima za poništaj svoje nasledne izjave o prihvatanju nasledstva (date 13.10.2011. godine), odnosno prihvatanju i ustupanju naslednog dela ocu (date 12.11.2014. godine) u odnosu na nepokretnost upisanu u list nepokretnosti .. KO ..., utvrđenu kao zaostavština pokojne VV i raspravljenu pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu O 2368/14 od 12.11.2014. godine.

Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu O 4332/16 od 19.09.2016. godine rapsravljena je i naknadno pronađena imovina ostavilje - stan u ulici ... na parceli .. KO Novi Sad i dva stana u ulici ... iz lista nepokretnosti .. iste katastarske opštine (u odnosu na koju je tužilac 13.10.2011. godine dao izjavu o prihvatanju nasledstva), tako što su tužilac i tuženi BB oglašeni za naslednike na toj imovini sa jednakim naslednim udelima, s obzirom da je tužiljin suprug (oglašen za naslednika pravnosnažnim rešenjem O 2468/14 od 12.11.2014. godine) u međuvremenu preminuo. Odredbom člana 128. stan 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će tu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju. Zato od tužioca nije ni bilo potrebno ponovo uzimati naslednu izjavu u odnosu na tu imovinu, koja inače i nema status naknadno pronađene imovine jer se za nju znalo da pripada zaostavštini pokojne VV i u odnosu na nju su svi zakonski naslednici koji su bili pozvani na nasleđe još 13.10.2011. godine dali pozitivne nasledne izjave.

Navodi revidenta da zaostavština pokojne VV predstavlja zajedničku imovinu stečenu u braku sa pokojnim GG, kojem ona nije mogla samostalno raspolagati i opteretiti je hipotekom u korist tužene banke radi obezbeđenja potraživanja iz ugovora o kreditu naknadno ustupljenih tuženom privrednom društvu, nisu od značaja za ovaj spor. Predmet spora nije utvrđenje udela sada pokojnog GG u sticanju imovine koja je utvrđena kao naknadno pronađena imovina pokojne VV, niti utvrđenje ništavosti njene založne izjave.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tužiočeva revizija nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, jer je vrednost predmeta spora određena u tužbi (član 33. stav 2. ZPP) u iznosu od 500.000,00 dinara očigledno niža od vrednosti predmeta spora koja je po navedenoj zakonskoj odredbi propisana kao merodavna za dozvoljenost revizije.

Zbog toga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković