Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 87/18) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa sada pok. BB živela u vanbračnoj zajednici, iz koje imaju maloletnog sina rođenog ... godine. BB je poginuo u saobraćajnoj nesreći dana 22.05.2009. godine, isključivom krivicom vozača koji je osuđen pravnosnažnom krivičnom presudom na kaznu zatvora. Njegovo vozilo je u vreme saobraćajne nesreće bilo osigurano kod tuženog. Tužilja ima završenu srednju školu, od 2006. godine do njegove smrti bila je u vanbračnoj zajednici sa pokojnim BB, i prijavljena je na evidenciju kao nezaposleno lice. Za vreme zajednice života sa pokojnim BBB obavljala je kućne poslove, čuvala dete i vanbračni partner ju je izdržavao. Utvrđeno je da je sada pok. BB obavljao razne privatne poslove od kojih je sticao zaradu od oko 50.000,00 dinara mesečno, od koje je izdržavao tužilju, njihovo zajedničko dete i dvoje dece iz prethodnog braka. Prema nalazu i mišljenju veštaka, pokojni BB, koji je u vreme pogibije imao ... godina, da je ostao u životu mogao je, s obzirom na godine života i srednju stručnu spremu, ostvarivati u traženom periodu zaradu u visini prosečne zarade u Republici Srbiji, od koje bi 50% procenata trošio za zadovoljenje svojih potreba i tužilje kao nevenčane supruge, a preostalih 50% bi trošio za izdržavanje troje dece. Ranijim pravnosnažnim presudama, maloletnom sinu parničnih stranaka dosuđena je naknada nematerijalne štete zbog smrti oca, kao i tužilji na ime pretrpljenih fizičkih bolova i straha. Maloletnom sinu parničnih stranaka dosuđena je naknada materijalne štete po osnovu izgubljenog izdržavanja, i tuženi je obavezan da deci poginulog iz prethodnog braka plaća novčanu rentu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda delimično preinačena i tuženi obavezan da tužilji na ime naknade za izgubljeno izdržavanje za period od 22.05.2009. godine do 06.04.2015. godine isplati 620.880,22 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Prema članu 152. stav 1. Porodičnog zakona, vanbračni partner koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog vanbračnog partnera srazmerno njegovim mogućnostima. Prema članu 194. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog, ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja, odnosno pomaganja.

U postupku je utvrđeno da je tužilja u trenutku smrti sada pok. BB bila njegova vanbračna supruga, te da iz vanbračne zajednice imaju maloletnog sina. Utvrđeno je takođe da tužilja nema dovoljno sredstava za izdržavanje i da je nezaposlena, te da nije ispunjavala uslove za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, kao i da ju je njen vanbračni suprug izdržavao tokom trajanja vanbračne zajednice. Iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđene su relevantne činjenice u vezi visine naknade štete po osnovu izgubljenog izdržavanja. S obzirom na navedeno, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev tužilje u ovom delu usvojen.

Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, odnosno čl. 194. Zakona o obligacionim odnosima i čl. 152. Porodičnog zakona. Naime, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilja ispunjava zakonske uslove iz navedenih zakonskih odredaba za naknadu štete na ime izgubljenog izdržavanja, pa nije od značaja revizijski navod da je tužilja sposobna za rad, u situaciji kada je utvrđeno da nema dovoljno sredstava za izdržavanje i da je nezaposlena. Revizijskim navodima takođe nije dovedena u sumnju visina naknade štete dosuđena pobijanom drugostepenom presudom, a suprotno revizijskim navodima, u postupku je utvrđeno da je tužilja bila u spornom periodu nezaposlena, jer je prijavljena na evidenciji kao nezaposleno lice.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić