Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 408. и 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11 ... 87/18) и утврдио да ревизија туженог није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је са сада пок. ББ живела у ванбрачној заједници, из које имају малолетног сина рођеног ... године. ББ је погинуо у саобраћајној несрећи дана 22.05.2009. године, искључивом кривицом возача који је осуђен правноснажном кривичном пресудом на казну затвора. Његово возило је у време саобраћајне несреће било осигурано код туженог. Тужиља има завршену средњу школу, од 2006. године до његове смрти била је у ванбрачној заједници са покојним ББ, и пријављена је на евиденцију као незапослено лице. За време заједнице живота са покојним БББ обављала је кућне послове, чувала дете и ванбрачни партнер ју је издржавао. Утврђено је да је сада пок. ББ обављао разне приватне послове од којих је стицао зараду од око 50.000,00 динара месечно, од које је издржавао тужиљу, њихово заједничко дете и двоје деце из претходног брака. Према налазу и мишљењу вештака, покојни ББ, који је у време погибије имао ... година, да је остао у животу могао је, с обзиром на године живота и средњу стручну спрему, остваривати у траженом периоду зараду у висини просечне зараде у Републици Србији, од које би 50% процената трошио за задовољење својих потреба и тужиље као невенчане супруге, а преосталих 50% би трошио за издржавање троје деце. Ранијим правноснажним пресудама, малолетном сину парничних странака досуђена је накнада нематеријалне штете због смрти оца, као и тужиљи на име претрпљених физичких болова и страха. Малолетном сину парничних странака досуђена је накнада материјалне штете по основу изгубљеног издржавања, и тужени је обавезан да деци погинулог из претходног брака плаћа новчану ренту.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у побијаној другостепеној пресуди примењено материјално право када је првостепена пресуда делимично преиначена и тужени обавезан да тужиљи на име накнаде за изгубљено издржавање за период од 22.05.2009. године до 06.04.2015. године исплати 620.880,22 динара са припадајућом законском затезном каматом.

Према члану 152. став 1. Породичног закона, ванбрачни партнер који нема довољно средстава за издржавање, а неспособан је за рад или је незапослен, има право на издржавање од другог ванбрачног партнера сразмерно његовим могућностима. Према члану 194. став 1. Закона о облигационим односима, лице које је погинули издржавао или редовно помагао, као и оно које је по закону имало право захтевати издржавање од погинулог, има право на накнаду штете коју трпи губитком издржавања, односно помагања.

У поступку је утврђено да је тужиља у тренутку смрти сада пок. ББ била његова ванбрачна супруга, те да из ванбрачне заједнице имају малолетног сина. Утврђено је такође да тужиља нема довољно средстава за издржавање и да је незапослена, те да није испуњавала услове за остваривање права на породичну пензију, као и да ју је њен ванбрачни супруг издржавао током трајања ванбрачне заједнице. Из налаза и мишљења вештака економско-финансијске струке утврђене су релевантне чињенице у вези висине накнаде штете по основу изгубљеног издржавања. С обзиром на наведено, правилно је у побијаној другостепеној пресуди примењено материјално право када је првостепена пресуда преиначена и тужбени захтев тужиље у овом делу усвојен.

Неосновано се ревизијом туженог указује на погрешну примену материјалног права, односно чл. 194. Закона о облигационим односима и чл. 152. Породичног закона. Наиме, правилан је закључак другостепеног суда да тужиља испуњава законске услове из наведених законских одредаба за накнаду штете на име изгубљеног издржавања, па није од значаја ревизијски навод да је тужиља способна за рад, у ситуацији када је утврђено да нема довољно средстава за издржавање и да је незапослена. Ревизијским наводима такође није доведена у сумњу висина накнаде штете досуђена побијаном другостепеном пресудом, а супротно ревизијским наводима, у поступку је утврђено да је тужиља била у спорном периоду незапослена, јер је пријављена на евиденцији као незапослено лице.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа-судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић