U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji je ukazano na propuste u primeni ZPP, čime se tužilja pozvala na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP. Međutim, iz navoda revizije proizlazi da nijedna od tih povreda nije učinjena u postupku pred drugostepenim, već pred prvostepenim sudom, tako da ti propusti, ukoliko ih je bilo, ne predstavljaju razlog za izjavljivanje revizije propisan odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac – protivtuženi je rođen 1972. godine, po zanimanju je diplomirani ..., a tužena – protivtužilja je rođena 1973. godine, po zanimanju je ... tehničar, i oboje su državljani Republike Srbije i Mađarske. Parnične stranke su brak zaključile u Subotici ...2004. godine, i vrlo brzo posle zaključenja braka su prešle da žive u Mađarsku gde je tužena radila oko pet godina. Zatim su se parnične stranke preselile u Švajcarsku gde i sada žive, a tamo je ...2011. godine rođena njihova ćerka VV. Porodica živi u ... u Švajcarskoj, gde ćerka pohađa školu. Tužilac se odmah po preseljenju u Švajcarsku zaposlio i tamo neprekidno radi, a tužena u Švajcarskoj nikada nije bila zaposlena. Tužilac – protivtuženi je zarađivao dovoljno novca za izdržavanje porodice, radio je dnevno po 9 sati, a tužena je vodila brigu o domaćinstvu i detetu, s obzirom da je tužilac često išao na službena putovanja. U poslednjih šest godina bračni odnosi su poremećeni i svrha braka se ne ostvaruje, zbog čega je tužena 01.09.2021. godine u Švajcarskoj podnela zahtev za zaštitu braka. Tužena – protivtužilja je tim zahtevom tražila da sud obaveže ovde tužioca – protivtuženog da joj plaća mesečno po 12.700 CHF na ime supružanskog izdržavanja.

Odlukom suda u Švajcarskoj od 27.06.2022. godine, utvrđeno je da supružnici imaju pravo da ukinu zajedničko domaćinstvo, da će nepokretnost gde su živeli biti dodeljena za vreme trajanja rastave na samostalno korišćenje suprugu, da suprug supruzi po njenoj želji ustupa pokućstvo i pokretnine, određeno je da će tužena napustiti nepokretnost 31.08.2022. godine, da je prebivalište ćerke kod oca a da će roditelji po tačno utvrđenom redosledu naizmenično vršiti roditeljsko pravo. Obavezan je ovde tužilac – protivtuženi da za ćerku VV tuženoj plaća mesečne iznose na ime izdržavanja sa važenjem od trenutka iseljenja iz doma do 31.12.2021. godine po 2.257 CHF od 01.01.2023. godine, a zatim mesečno po 1.573 CHF. Obaveza izdržavanja prema ćerki traje do punoletstva. Dečji dodaci od 200 CHF su uključeni u iznose izdržavanja i prima ih supruga. Tužilac – protivtuženi je tom odlukom obavezan da ovde tuženoj – protivtužilji u prelaznom periodu (koji je odobren tuženoj kako bi se zaposlila sa penzumom od 75%), od momenta njenog iseljenja do 31.12.2022. godine, plaća mesečno unapred po 4.914 CHF, a od 01.01.2023. godine po 2.890 CHF. Parnične stranke izvršavaju ovu odluku, kada je ćerka na čuvanju kod oca on radi od kuće i angažovao je domaćicu za kućne poslove. Tužilac – protivtuženi ostvaruje zaradu od oko 21.000 CHF. Tužena se iz kuće iselila 01.08.2022. godine. Tužena je u periodu od 21.09.2022. godine do 30.11.2022. godine bila na lečenju u ordinaciji kućnog lekara i potvrđena joj je privremena nesposobnost za rad u tom periodu, a dijagnoza je patologija zgloba desnog kuka sa sekundarnim bolom u kolenu, st.n. plantarni fizitis levo 2016, desno ahilodimija ED 2019, tendinopatija ahilove tetive na dorzalnom desnom kalkaneusu i nervni burzitis sa ravnim stopalima sa obe strane, insericiozna tendinopatija ahilove tetive desno, gojaznost III stepena, arterijska hipertenzija. Tužena – protivtužilja je tražila da sud obaveže tužioca – protivtuženog da joj na ime izdržavanja plaća mesečno po 10.000 CHF.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona, da se tužilac obaveže da tuženoj – protivtužilji plaća izdržavanje, zaključivši da se ne može smatrati da je tužena – protivtužilja neobezbeđeni supružnik, bez obzira na to što se u periodu od 21.09.2022. godine do 30.11.2022. godine nalazila na lečenju, jer tužena nije dokazala da je zbog bolesti izgubila radnu sposobnost ili da joj je radna sposobnost smanjena, niti je dokazala da nema dovoljno sredstava za izdržavanje, pogotovo u situaciji kada je tuženi odlukom suda u Švajcarskoj, koja i dalje važi, obavezan da joj na ime izdržavanja plaća po 2.890 CHF mesečno.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima revizije, stanovište nižestepenih sudova o nepostojanju zakonom propisanih uslova da se tužilac – protivtuženi obaveže da tuženoj – protivtužilji plaća izdržavanje, zasnovano je na pravilnoj primeni materijlanog prava.

Odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmeno njegovim mogućnostima, iz čega proizlazi da samo supružnik koji je materijlano neobezbeđen i nesposoban za rad, ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje na teret drugog supružnika. Tužilja je bila na lečenju u periodu od 21.09.2022. godine do 30.11.2022. godine, međutim, nije dokazala da je usled oboljenja zbog koga je bila na lečenju izgubila radnu sposobnost, ili da joj je radna sposobnost trajno umanjena, iako je teret dokazivanja ove okolnosti bio na njoj, s obzirom da ona tvrdi da ima pravo na izdržavanje, kako su to pravilno ocenili nižestepeni sudovi. Osim toga, suprotno navodima revizije, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se ne može smatrati da tužilja nema dovoljno sredstava za izdržavanje, odnosno da je materijalno neobezbeđena s obzirom da je odlukom suda u Švajcarskoj tužilac – protivtuženi obavezan da joj od 01.01.2023. godine, plaća po 2.890 CHF na ime izdržavanja i da on tu odluku izvršava, te da je ovo pravo ustanovljeno u korist tužene – protivtužilje kojoj je odobren period kako bi se zaposlila.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se navodi žalbe tužene koje je drugostepeni sud je ocenio i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi revizije nisu posebno obrazloženi.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković