У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности. У ревизији је указано на пропусте у примени ЗПП, чиме се тужиља позвала на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП. Међутим, из навода ревизије произлази да ниједна од тих повреда није учињена у поступку пред другостепеним, већ пред првостепеним судом, тако да ти пропусти, уколико их је било, не представљају разлог за изјављивање ревизије прописан одредбом члана 407. став 1. тачка 3. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац – противтужени је рођен 1972. године, по занимању је дипломирани ..., а тужена – противтужиља је рођена 1973. године, по занимању је ... техничар, и обоје су држављани Републике Србије и Мађарске. Парничне странке су брак закључиле у Суботици ...2004. године, и врло брзо после закључења брака су прешле да живе у Мађарску где је тужена радила око пет година. Затим су се парничне странке преселиле у Швајцарску где и сада живе, а тамо је ...2011. године рођена њихова ћерка ВВ. Породица живи у ... у Швајцарској, где ћерка похађа школу. Тужилац се одмах по пресељењу у Швајцарску запослио и тамо непрекидно ради, а тужена у Швајцарској никада није била запослена. Тужилац – противтужени је зарађивао довољно новца за издржавање породице, радио је дневно по 9 сати, а тужена је водила бригу о домаћинству и детету, с обзиром да је тужилац често ишао на службена путовања. У последњих шест година брачни односи су поремећени и сврха брака се не остварује, због чега је тужена 01.09.2021. године у Швајцарској поднела захтев за заштиту брака. Тужена – противтужиља је тим захтевом тражила да суд обавеже овде тужиоца – противтуженог да јој плаћа месечно по 12.700 CHF на име супружанског издржавања.

Одлуком суда у Швајцарској од 27.06.2022. године, утврђено је да супружници имају право да укину заједничко домаћинство, да ће непокретност где су живели бити додељена за време трајања раставе на самостално коришћење супругу, да супруг супрузи по њеној жељи уступа покућство и покретнине, одређено је да ће тужена напустити непокретност 31.08.2022. године, да је пребивалиште ћерке код оца а да ће родитељи по тачно утврђеном редоследу наизменично вршити родитељско право. Обавезан је овде тужилац – противтужени да за ћерку ВВ туженој плаћа месечне износе на име издржавања са важењем од тренутка исељења из дома до 31.12.2021. године по 2.257 CHF од 01.01.2023. године, а затим месечно по 1.573 CHF. Обавеза издржавања према ћерки траје до пунолетства. Дечји додаци од 200 CHF су укључени у износе издржавања и прима их супруга. Тужилац – противтужени је том одлуком обавезан да овде туженој – противтужиљи у прелазном периоду (који је одобрен туженој како би се запослила са пензумом од 75%), од момента њеног исељења до 31.12.2022. године, плаћа месечно унапред по 4.914 CHF, a од 01.01.2023. године по 2.890 CHF. Парничне странке извршавају ову одлуку, када је ћерка на чувању код оца он ради од куће и ангажовао је домаћицу за кућне послове. Тужилац – противтужени остварује зараду од око 21.000 CHF. Тужена се из куће иселила 01.08.2022. године. Тужена је у периоду од 21.09.2022. године до 30.11.2022. године била на лечењу у ординацији кућног лекара и потврђена јој је привремена неспособност за рад у том периоду, а дијагноза је патологија зглоба десног кука са секундарним болом у колену, ст.н. плантарни физитис лево 2016, десно ахилодимија ЕД 2019, тендинопатија ахилове тетиве на дорзалном десном калканеусу и нервни бурзитис са равним стопалима са обе стране, инсерициозна тендинопатија ахилове тетиве десно, гојазност III степена, артеријска хипертензија. Тужена – противтужиља је тражила да суд обавеже тужиоца – противтуженог да јој на име издржавања плаћа месечно по 10.000 CHF.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су оценили да у овом случају нису испуњени услови прописани одредбом члана 151. став 1. Породичног закона, да се тужилац обавеже да туженој – противтужиљи плаћа издржавање, закључивши да се не може сматрати да је тужена – противтужиља необезбеђени супружник, без обзира на то што се у периоду од 21.09.2022. године до 30.11.2022. године налазила на лечењу, јер тужена није доказала да је због болести изгубила радну способност или да јој је радна способност смањена, нити је доказала да нема довољно средстава за издржавање, поготово у ситуацији када је тужени одлуком суда у Швајцарској, која и даље важи, обавезан да јој на име издржавања плаћа по 2.890 CHF месечно.

По оцени Врховног суда, супротно наводима ревизије, становиште нижестепених судова о непостојању законом прописаних услова да се тужилац – противтужени обавеже да туженој – противтужиљи плаћа издржавање, засновано је на правилној примени материјланог права.

Одредбом члана 151. став 1. Породичног закона, прописано је да супружник који нема довољно средстава за издржавање а неспособан је за рад или је незапослен, има право на издржавање од другог супружника сразмено његовим могућностима, из чега произлази да само супружник који је материјлано необезбеђен и неспособан за рад, или је незапослен, има право на издржавање на терет другог супружника. Тужиља је била на лечењу у периоду од 21.09.2022. године до 30.11.2022. године, међутим, није доказала да је услед обољења због кога је била на лечењу изгубила радну способност, или да јој је радна способност трајно умањена, иако је терет доказивања ове околности био на њој, с обзиром да она тврди да има право на издржавање, како су то правилно оценили нижестепени судови. Осим тога, супротно наводима ревизије, правилан је закључак нижестепених судова да се не може сматрати да тужиља нема довољно средстава за издржавање, односно да је материјално необезбеђена с обзиром да је одлуком суда у Швајцарској тужилац – противтужени обавезан да јој од 01.01.2023. године, плаћа по 2.890 CHF на име издржавања и да он ту одлуку извршава, те да је ово право установљено у корист тужене – противтужиље којој је одобрен период како би се запослила.

Осталим наводима ревизије понављају се наводи жалбе тужене које је другостепени суд је оценио и за своју одлуку је дао јасне и образложене разлоге којима се не доводи у сумњу правилност побијане пресуде, због чега ти наводи ревизије нису посебно образложени.

На основу изложеног, применом одредбе члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Субић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић