Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je određivanje naknade predlagaču za nepokretnost u njegovom vlasništvu koja je eksproprisana pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za planiranje i izgradnju Grada Loznice br. 465-54/21-V od 12.04.2021. godine. Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje da korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik nisu u upravnom postupku postigli sporazum o visini naknade. Naknada predlagaču je, pobijanom odlukom, određena na osnovu tržišne vrednosti građevinskog zemljišta o kojoj se izjasnio sudski veštak u svom nalazu i mišljenju, imajući u vidu da organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti vrši procenu tržišne cene, ali ne određuje tržišnu vrednost eksproprisanog zemljišta i da u slučaju kada se ne postigne sporazum, naknadu određuje sud u vanparničnom postupku tako što, pored procene koju je dala poreska uprava, može da izvede i druge dokaze koje učesnici predlože, pa i veštačenje, ako je to potrebno radi određivanja naknade. Ukazivanje revidenta na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije od uticaja na odlučivanje u posebnoj reviziji, imajući u vidu da ta revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije protivnika predlagača na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 420. Stav 1. i 6. Zakona parničnom postupku i člana 30.stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/82, 48/88 i (''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 ... 14/2022) i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana zakona propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima.

Na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju radi se o vanparničnom postupku u kome je odlučeno o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, što znači da je ovo postupak u imovinsko- pravnoj stvari. Predlog za određivanje naknade za eksprorpisanu nepokretnost podnet je 14.09.2021. godine, a vrednost imovinsko-pravnog zahteva je 305.207,76 dinara.

Imajući u vidu da je ovo vanparnični postupak u kome je odlučeno o imovinsko-pravnoj stvari u kojoj vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, sledi da revizija protivnika predlagača nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30.stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković