Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11...18/20), у вези члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). На основу одредбе члана 420. став 6. истог Закона, у поступку поводом ревизије против решења сходно се примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде.

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији противника предлагача прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је одређивање накнаде предлагачу за непокретност у његовом власништву која је експроприсана правноснажним решењем Одељења за планирање и изградњу Града Лознице бр. 465-54/21-V од 12.04.2021. године. Побијана одлука донета је применом одговарајућих одредби материјалног права на утврђено чињенично стање да корисник експропријације и ранији сопственик нису у управном поступку постигли споразум о висини накнаде. Накнада предлагачу је, побијаном одлуком, одређена на основу тржишне вредности грађевинског земљишта о којој се изјаснио судски вештак у свом налазу и мишљењу, имајући у виду да орган надлежан за утврђивање пореза на пренос апсолутних права на непокретности врши процену тржишне цене, али не одређује тржишну вредност експроприсаног земљишта и да у случају када се не постигне споразум, накнаду одређује суд у ванпарничном поступку тако што, поред процене коју је дала пореска управа, може да изведе и друге доказе које учесници предложе, па и вештачење, ако је то потребно ради одређивања накнаде. Указивање ревидента на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање није од утицаја на одлучивање у посебној ревизији, имајући у виду да та ревизија не може да се изјави због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије противника предлагача на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 420. Став 1. и 6. Закона парничном поступку и члана 30.став 2. Закона о ванпарничном поступку (''Службени гласник СРС'', бр. 25/82, 48/88 и (''Службени гласник РС'', бр. 46/95 ... 14/2022) и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, док је ставом 2. истог члана закона прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Одредбом члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, прописано је да је ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима.

На основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У конкретном случају ради се о ванпарничном поступку у коме је одлучено о накнади за експроприсану непокретност, што значи да је ово поступак у имовинско- правној ствари. Предлог за одређивање накнаде за експрорписану непокретност поднет је 14.09.2021. године, а вредност имовинско-правног захтева је 305.207,76 динара.

Имајући у виду да је ово ванпарнични поступак у коме је одлучено о имовинско-правној ствари у којој вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога, следи да ревизија противника предлагача није дозвољена, на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 413., у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку и члана 30.став 2. Закона о ванпарничном поступку.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић