Odredbom člana 404. stav 1. ZPP je propisano da revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužilje za opozivanja ugovora o poklonu zaključenog između tužilje kao poklonodavca i tuženog kao poklonoprimca i da se obaveže tuženi da vrati tužilji predmetni stan, iz razloga što u konkretnoj situaciji nema takve neblagodarnosti na strani tuženog, kakva je propisana paragrafom 567. Građanskog Zakonika Kraljevine Srbije, kao pravilom koje se primenjuje shodno Zakonu o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06. aprila 1941. godine, kao i sa razloga što u sprovedenom postupku nije dokazano da je na strani poklodavca došlo do takvog osiromašenja da ne može živeti odnosno da nema osnovnih sredstava za život. U parnicama ove vrste, koje za predmet imaju opoziv ugovora o poklonu, kao merodavno pravo primenjuju se pravna pravila SGZ, a ishod spora uslovljen je utvrđenim činjeničnim stanjem u konkretnom slučaju. Revizijom se ne konkretizuje pravno pitanje u pogledu primene člana 404. ZPP sa označenih razloga ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja pravnih normi. Po oceni ovog suda, nema mesta novom tumačenju pravila merodavnog prava nakon višedecenijske primene tokom koje je formirana ustaljena sudska praksa.

U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP, imajući u vidu i da se u obrazloženju revizije ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti, osim u slučaju propisanim odredbom člana 407. stav 2. ZPP, a što u konkretnoj situaciji nije slučaj, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje nedozvoljena.

Tužba je podneta 22.10.2015. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 4.000.000,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, merodavne za dozvoljenost revizije (uzimajući u obzir da je 22.10.2015. godine, jedan evro iznosio 119.9298 dinara i vrednost predmeta spora izražena u evrima iznosila 33.352,8447 evra), to revizija tužilje nije dozvoljela na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić